Šta je aforizam? Kratka misao britka uma, „svemir u kaplji vode” , „ogledalo u koje hvatamo ljude i svet oko sebe” ili je aforizam „što prostranija i što dublja i što bistrija misao u što manjem prostoru” ?
Iznenadili biste se kad biste saznali koliko se pisaca bavi kratkom formom. Još je više onih koji neguju aforizam. Upravo u kratkoj formi, u knjizi aforizama Stradanje u ciklusima (2007), briljira aforističar i satiričar, prozaista i pesnik, Vesna Denčić.
Ljubitelj kratke forme i oštrog pera, Denčićeva smelo kritikuje savremeno društvo i ljude u njemu: Uz bajke smo odrasli/To nas je održalo u životu; Snovi političara surova su realnost; Ne oskudevamo u sirovinama/Sve su na vlasti.
Pronikavši u mentalitet našeg čoveka Denčićeva zapaža da: najbolji crni humor gaji narod/koji izumire; nije što je naš parlament/ali bolji cirkus ne postoji!; Budi patriota – potkazuj!; lako izlazimo na kraj sa sadistima/mi smo mazohisti!
Kratka forma je vežba uma. Njome je najteže izraziti jasnu misao, a najlakše ukazati na grešku, manu. Stoga s pravom možemo reći da su aforizmi misli koje poput munja bljesnu u našem umu, dok čitaoca pogađaju poput groma:
Nema više redova za hleb i mleko/ali se zato groblje proteglo. Udajom se sve ne završava/Naptoriv, tek počinje pakao. U kriznim situacijama svi smo kao jedan – bespomoćni! Kad stane veliko srce/hiljade malih zakuca.
„Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.”
Denčićeva je jedna od mnogih koja neguje kratku rečenicu kod nas. Sve češći konkursi za kratku priču i aforizam koji se organizuju u Srbiji jasan su pokazatelj da kratka forma dobija pažnju kakvu zaslužuje.
Tamara Lujak