Nik Kejv, Smrt Zeke Manroa, str. 236, Evro Giunti, Beograd, 2009.
Odluka izdavačke kuće Evro Giunti da objavi, široj publici malo poznatog tekstopisca, Nika Kejva možda се čini neobičnom, ali samo na prvi pogled. Nik Kejv je čovek koji je već više od trideset godina prisutan na svetskoj sceni. Svojom muzikom uticao je na formiranje mnogih generacija, bio predmet brojnih rasprava, zbližio mnoga srca i pomogao mnogim tinejdžerima da prebrode svoje krize.
To vam verovatno zvuči čudno, ali ako znate da je Nik Kejv autor pesama poput Tupelo (Tupelo), Brate, čaša mi je prazna (Brother, My Cup Is Empty), Tata te neće ostaviti, Henri (Papa Won't Leave You Henry), Grad spasa (City of Refuge), ako ste preslušali albume poput Neka uđe ljubav (Let Love In), Henrijev san (Henry's Dream), Lađarev zov (Boatman's Call), ako ste čuli prelepu ljubavnu pesmu U zagrljaj moj (Into My Arms) ili bili na koncertu u Beogradu, onda znate o čemu govorimо.
Smrt Zeke Manroa drugi je roman Nika Kejva, koji već na prvim stranicama neodoljivo podseća na oštro i beskompromisno pero Bukovskog. Radnja romana smeštena u Englesku prati Zeku Manroa na suludom, samoubilаčkom putu od jedne mušterije do druge, od jednog do drugog kreveta, od jedne preplašene devojke do druge iskusne i nimalo naivne žene.
Nakon što mu supruga izvršava samoubistvo Zeka je prinuđen da sa sobom na posao vodi devetogodišnjeg sina, malog zaljubljenika u nauku, planete i zvezde. Iako se radnja romana odvija (isuviše) polako, iako (i previše) obraća pažnju na detalje i u nekim se delovima graniči sa dobrim ukusom, ipak ćete istrajati u svetu koji Nik Kejv pažljivo gradi, jer je Zeka Manro duboko nesrećna i poremećena ličnost koja zaslužuje vaše strpljenje i sažaljenje: „Intuitivno oseća da su te senke u stvari senke mrtvih koji se razmeštaju, pomeraju i prave mesta za njega.“ Kakva lepa i utešna misao Zeke Manroa za kraj.
Tamara Lujak