Međunarodni Muzički Festival u Kruševcu

Sredinom devedesetih jedna od poslastica ljudima koji su pratili fanzine je bilo čitanje serije tekstova Uroša Smiljanića “Zašto nisam išao na…” (Prodigy, Napalm Death, Entombed, Biohazard, Bodycount… bendove sam naveo prema krhkom sećanju). Uroš je tu na duhovit način objašnjavao zašto mu se nije išlo na koncerte pomenutih orkestara, uveseljavajući čitaoce sa puno stila i pametnih i tačnih opaski, te demonstrirajući pritom vrhunski elitizam, na pomalo uvrnut način. Ovaj tekst bi se mogao nazvati “Zašto nisam gledao GBH”, sa tim da sam ja, kao i par stotina prisutnih, hteo da ih vidim. Nemam nikakav problem sa time što su matori i time što nisam čuo više od četiri njihova albuma. Oni su trebali da budu tek jedna od zvezda pompezno najavljenog, ali ne i preterano reklamiranog MMF festivala u Kruševcu, koji je nakon sinoćnjeg kraha i okončan. A sama ideja da ću gledati GBH u Kruševcu je u startu bila vrlo zabavna. Da se vratim na temu, druga dva dana neće se održati (sad mi je nekako lakše što Leb i Sol neće svirati, jer nije bilo šanse da idem na drugi dan), a ako ste kojim slučajem kupili kartu za sva tri dana, cenim da ste vrlo ljuti zbog protraćenih 1800 dinara. Letimičnim pogledom na spisak izvođača lako se da utvrditi da su lokalni viđeni muzičari itekako imali uticaja na izbor manjih bendova jer je prvi dan počeo kao prava mala HC fešta. Taj deo smo sticajem okonosti propustili (čitaj kasnili u startu, a zatim sedeli sa pola Novembra na kafici), ali sam se raspitao kod adekvatnih poznavaoca muzike dotičnih i saznao sam da su REVERSE THERAPY, CDC, HITMAN, VOX POPULI i NO WAY BACK svoj deo posla vrlo dobro odradili na radost par stotina prisutnih, a što će se ispostaviti za celu priču kao bitno, svi su uredno isplaćeni. Onda je usledila Dubioza Kolektiv debelo van planirane satnice, ali to nije pomelo oko 400 prisutnih. Da pomenem da u Halu sportova može da stane sigurno 3-4 000 ljudi, pa onda možete misliti kakva je posećenost bila. O Dubiozi zapravo i ne znam previše, usled moje lenjosti da ih pažljivije preslušam (nadam se da će D.T. nešto učiniti po tom pitanju), ali je utisak bio sasvim pozitivan. Svi su u nekim žuto – crnim scenskim kompletima, imaju harizme, opušteni su, a vrlo uigrani i neprekidno šire energiju. Muzika je za moj pojam inspirisana radovima Manu Chao, RATM, Eyesburn, Asian Dub Fondation… plus tipičan bosanski smisao za humor (a la apdejtovana Top Lista Nadrealista), semplovi narodnjaka, pametni socijalni tekstovi i meni je sasvim dovoljno. Nije da su mi promenili poglede na život, ali evidentno je reč o dobrom bendu, koji će tek rasti. Prisutni su ceo koncert proveli u euforiji igrajući, skačući i uzvraćajući Dubiozi jednakom energijom. Negde pri kraju (imali su dobar fazon, kada su otišli sa bina, a pustili sempl kojim su sami sebe pozvali na bis) smo konstatovali da će Dubioza očigledno biti glavni bend prve večeri i ne znajući koliko smo u pravu. Pošto je Sunshine trebao da svira pre Dubioze, računali smo da su oni otkazani zbog loše posete, a da slede GBH. Među prisutnima se mogao videti solidan broj pankera koji kao da su izašli iz fanzina „Kako postati pankerka“ (ovim prilikom bih pitao urednika ove cenjene novine da li ima pomenuti fanzin u svojoj kolekciji, jer bih ga rado kopirao, unapred hvala!“ - na žalost nemam, moraćemo da nastavimo sa kopanjem - N). U životu nisam video više Misfits majica na jednom mestu, ali je bilo i gomila kresti i generalno ljudi koji bi sutra odmah bili primeljeni u Exploited, samo na osnovu izgleda (kako si ti genijalan sa ovim opisima - prim. N). Na našu žalost, umesto GBH su izašli Sunshine. Nije da imam nešto protiv njih, ali gledati Baneta sa nekoliko mlađanih tezgaroša, obučenih kao da su krenuli na Adu na kupanje, meni nije neki ideal provoda u pola dva ujutru. Sunshine su zvučali dobro i energično, tu nema spora, oko 200 ljudi je vrlo aktivno učestvovalo u koncertu, ali sam ja rešio da se pozabavim gorućim problemom gladi (nije lako biti ovako mršav poput mene) i u hodniku naleteo na Kolina iz GBH koji mi je ljubazno saopštio da GBH neće svirati, a malo kasnije je to i demonstrirao u praksi, kada je kombi sa bendom otišao. Naime, kako stoje stvari strani bendovi praktikuju da svoje nastupe naplaćuju, što je deo koji nikako nije odgovarao organizatoru. Vest se već bila proširila, dosta ljudi je došla sa raznih strana, strpljivo čekajući do dva ujutru i da bi shvatili da od GBH nema ništa. Znam ja da to nije bog zna kakva tragedija i da GBH nisu bend zbog kojeg treba roniti suze, ali sa druge strane bio bi to verovatno pristojan nastup, ovi mlađi bi mogli da kažu da su gledali GBH, a ovi stariji da se sa uživanjem prepuste nostalgiji. Po meni već nepoštovanje satnice je bilo krajnje bezobrazno prema publici, jer je sutradan petak i mnogi imaju obaveze, da ne pričam o noćnim autobusima prema raznim krajevima Serbie, a o onima koji su kupili karte za sva tri dana neću ni da mislim. Hoće li neko odogovarati - sumljam iskreno. Primetno je bilo da su neki KŠ bendovi bojkotovali koncert, da se HC ogradila od svega i svoj deo pošteno i ozbiljno odradila, a da se jedan Ivan Rizinger nije ni pojavio na koncertu. Jako loše sa svih aspekata gledano.