Koncert Partibrejkersa u Nišu iliti subotnje dodole
Helly Cherry
2.7.2011. dvorište Banovine/SKC
Cane se na početku koncerta izvinio što ćemo morati da kisnemo, a na kraju su se i zahvalili publici koja je ostala uporna uz reči „ovo vam nećemo zaboraviti“.
Kada sam govorio prošli put o Jelen koncertu u Nišu spomenuo sam da je Obojeni Program bio jedan od najiščekivanijih bendova u ovom gradu. Slična priča je i sa Partibrejkersima koji su poslednji put ovde nastupili 2007. godine u okviru festivala Nisomnia. Pre toga 2005. opet na istom festivalu. I to su sve naravno skraćeni repertoari prilagođeni strogoj satnici. Solo koncert je bio davne 2003. i sada vam je možda jasno zašto se na ovaj koncert toliko čekalo. U prilog ovome ide i puno dvorište Banovine.
Koncert bi inače verovatno krenuo na vreme da nije baš u 21h počela kiša da pada. I to prilično ozbiljna. Banovina se već u to vreme dobro popunila a gro ljudi je ostalo ispred da sačeka početak. Prolazilo je vreme, ljudi su postajali sve nestrpljiviji ali bina nije bila pokrivena. Već oko 15 do 10 nalazi se improvizovano rešenje u vidu dva Jelen ogromna „suncobrana“ pa je koncert krenuo oko 10.10. Kiša sa jedne strane jeste zaista kvarila čitav doživljaj ali je uprkos tome masa eksplodirala od prve pesme. I lepo je bilo gledati masu koja uporno stoji sve vreme i pruža podršku i skače, tu i tamo neki kišobran ali nikome ne pada na pamet da ode. Mogu samo misliti koliko bi bolje bilo da nas je „zaobišla kao oko Kragujevca“. No nema veze. Cane se na početku koncerta izvinio što ćemo morati da kisnemo, a na kraju su se i zahvalili publici koja je ostala uporna uz reči „ovo vam nećemo zaboraviti“. Ipak, postojala je neka doza napetosti, valjda zbog sve one vlage na bini, opreme i kablova pa su se Brejkersi povukli sa bine posle jedno sat vremena nastupa napravivši pauzu od nekih 10-15 minuta. Ispostavilo se da je pauza poslužila i kao poziv/prilika za bis tako da su se vratili sa pesmom „Mesečeva kći“, odsvirali još dve-tri od kojih je poslednja bila „Ulični hodač“ upotpunjena improvizacijom benda, tačnije Caneta i Antona.
Onda je zaista bio kraj. Sveukupno oko sat ipo vremena svirke i nekako se opet činilo da je moglo da traje još kojih 4-5 pesama jer kako smo videli set listu na njoj se nalazilo oko 25 stvari. Nisam sada siguran koji, ali definitivno nisu odsvirani neki od hitova. No dobro, ostaje nada da nam zaista neće ovo zaboraviti i da će sledeći put duže svirati.
Ah da, u publici je bilo opet klinaca što nas posebno sve raduje u Helly Cherry ekipi koja je pristustvovala sinoćnjem dešavanju.