Prolog
- Kašljuc, kašljuc. Hm... Kolega, treće pitanje?!
- P-i-i-i-tanje?! Pa, ovaj... Treće pitanje je... Društv... Društveno-ekonomski procvat Jugoslavije od 1970. do 1980. godine!
- Ovako ćemo, kolega... Nabrojite 5 stvari kojim biste Vi opisali Jugoslaviju tih godina i položili ste ispit.
- Pet stva-a-a-a-ri?! Pa, ovako... Pokret nesvrstanih, Dragan Džajić, Duško Radović, Kokta i...
- I...?
- I... Alan Ford?
- He, he, he... Kolega, zbog poslednjeg odgovora dobićete ocenu više.

Ni Hans Krisitijan Andersen ne bi bolje spisao bajku. Naročito u ovom delu gde se piše o "društveno-ekonomskom procvatu"! :)

Otkud fenomen zvan Alanfordovci i kakva je to skupina neobičnih pojedinaca? Šta to njih odvaja od ostalih običnih smrtnika? Su Amsterdamci (ćutu, pušu, prolaznike gledu)? Žitelji u kakvoj palanci? Ili, verovatnije, graDŽani akademci? :)

‘Ajmo ‘nda pokušati razodenuti ove tipuse sa TNT-ektorom u glavi... Ili da objasnimo kako smo sistemski prepoznali idiote! :)

Alanfordovac je: buntovnik bez razloga, levičar po prirodi, idealista u duši, antiglobalista po rođenju, lakrdijaš po pozivu, kosmopolita po ubeđenju. On sluša novi val, Azru, Čorbu, oponaša boema Zorbu... Čita Orvela, Hakslija, Eka, smatra da je klet zbog drukčijeg pogleda na svet. Šalterske službenike, gradske svinje i mlohave kapitaliste gleda sa gnusobom (kako i priliči, ne?). Zbog visoko podignutog pesta, plav i edemast je ispod oka (čak dva!)... Liči? :)

Pitanje, koje danas postavljamo generacijama na kojima svet ostaje (leleleeeee), je zašto? Simple and clear... Zašto ne razumeju humor ovog stripa? Donekle bih i mogao zadovoljiti sopstvenu radoznalost i dati odgovor, jer donekle i jesam deo te izgubljene generacije, ali da li sam relevantan u uzorku? :)

Odgovor je jednostavan. Ušli su u mašinu pre nego što su uspeli da je odgurnu. Da se sutradan na Terazijama stavi zvučnik od 16000 vati, i da oprle po basovima, bubnjevima i mikrofonu Gilmor i Voters, zajedno, ne verujem u čudo. Možda neko i zatrepne na What did you dream?, ali to je tek tren samo...

Kako onda delati? Parolama, grafitima, sloganima? Lecima, bilbordima, agresivnim reklamama? Hm, onda ćemo i mi ući u taj hepek, a odande povratka nema (stavi još samo iksić tu i kaži: "Zbogom, Ela Ficdžerald!"). Draži mi je, onda, moj mali svet i u njemu kineski zid.

Ipak... Ne lezi, vraže! Ravnodušnost i nebriga za sve(s)t oko nas je uvozna roba! Zato je Alan Ford, s početka, yu strip. Strip koji pripada društvu koga više nema. Ili ga ima tek u tragovima. I baš i samo zbog tih tragova, Alan Ford je i pelcovao podsvest neke buduće generacije. Dižemo čelo i kročimo smelo!

A dotad, možemo se tešiti impresioniranjem profesora iz Alan Ford generacije. I ipak strahovati da na pitanje: "Dobar dan, ja sam Alan Ford, da li me je neko tražio?", dobijemo odgovor: "Koje?!" :D

Nada umire pevajući. :)

preuzeto sa http://udruzenjesvetstripa.blogspot.com