Nikki Louder je slovanačka grupa nastala 2007. I Slovenija mi je uvek bila fenomen. Tako mala zemlja, ali je dala toliko zanimljivih bendova i to ne mali broj njih dolazi iz sasvim malih mesta (Nikki Louder su iz okoline Kamnika ako to nekome nesto znaci). Na ovim našim (i ne samo našim) prostorima mala mesta su ogledalo konzervatizma a eto Slovenija se može pohvaliti prilično progresivnom, nazovimo provincijom.
Nikki Louder do sada iza sebe imaju jedan EP i dugosvirajući album a oni koji su sve vreme pratili razvoj ovog benda kažu da je ipak ovo njihovo najzrelije i najbolje ostvarenje. Što je i logično. Ono što mi otkrivamo na ovom parčetu plastike je da je ovaj njihov album prilično neurotičan, histeričan, uvek na granici da pukne i totalno se raspadne ali Nikk Louder nekako uspevaju da se zauzdaju i ili na vreme prekinu pesmu ili se na momenat smire da bi opet krenuli da vas napadaju. Da, ritam sekcija (bas i bubanj) vas sve vreme udara i ostavlja vas zakucanim u mestu dok vas gitara mentalno reže lagano a vokal se krajnje ispizdelo dere na vas. I jasno vam je sada da ovaj album svakako nije za opušteno popodnevno slušanje. Potrebno je ovde možda imati živaca i biti pripremljen za buku, napetost i intenzitet koji vlada sve vreme. Sa druge strane ovo je pravi saundtrek za ispizdele momente, skakanje po sobi, gradu, ispucavanje negativne energije. Kapiram da je ovo tek uživo prava stvar i katarza.
Dakle, jedno fino izdanje za sve koji vole noiz rok, malo matematike i alternative. Potražite na Moonlee Records.
Nenad