Jelen Top 10 turneja u Nišu

Ok, došlo je vreme da izađemo iz zadimljenih klubova i pređemo na otvoreno. Sezona u Banovini (za one izvan Niša – zgrada univerziteta) je otovrena par nedelja ranije ali je ovo prvo dešavanje većeg obima. Dvorište Banovine je inače sjajan prostor koji Nišu i više nego treba i odgovara i nikako mi nije jasno zašto se više ne koristi u ovakve svrhe. U ovom prostoru su ovakvi koncerti više „slučajnost“ nego pravilo. Naznaka da će se možda nešto promeniti je najava Partibrejkersa za 2. juli a koliko čujem u planu su još neki koncerti. No vratimo se sinoćnjem koncertu.

Dešavanje je krenulo sa minimalnim zakašnjenjem od 15tak minuta. Činjenica br. 1 koju valja pohvaliti. Druga stvar koja je prijatno iznenadila je već puno dvorište. Dakle publika može da se „disciplinuje“ i koncerti ne moraju da kasne :).

Prvi na binu su izašli Kanda Kodža i Nebojša. Bend koji u Nišu redovno svira i redovno dobro prolazi. Poslednjih par puta su svirali u klubovima i ovo je bila prilika za novi i drugačiji doživljaj. Iako KKN ne pratim redovno i imam dozu rezerve iz nekih ličnih razloga, moram priznati da su me prijatno iznenadili. Zvučali su dobro i precizno. Po atmosferi, zvuku i pristupu rekao bih pravi bend za otvaranje. Jedno prijatno i opušteno osećanje za vreme njihovog nastupa. Taman kad se čovek okrene, smesti u masi i navike dolazi kraj KKN-a i skontaš da ni jedan bend nećeš moći da ispratiš onoliko koliko bi želeo. Prosto, sviralo se po 45minuta a to je taman da ti bude dobro i taman da nastaviš, dolazi sledeći bend.

A to su bili Bjesovi. Takođe bend koji je ovde svirao više puta i ima svoju publiku. Poslednji put su svirali na Nisomniji pretprošle godine i još uvek se čeka solo koncert koji će se nadam se desiti na jesen. Bjesovi su svirali najkraće od svih ili je vreme proletelo ali su čini mi se i najviše ispradali zbog pojedinih improvizacija i poigravanja sa sopstvenim pesamama na momente. „Bolje ti“ je bila pesma kojom su nas napustili a nekako je kod publike ostala misao i po koji komentar „moglo je i duže da traje“.

Hypnotized iskreno do sada nisam imao prilike ni na televiziji da pohvatam pa i nisam imao neka očekivanja. Ispostavilo se da se i ne radi o lošem bendu. Što bi rekli zapadni nam susedi „nabrijani“ rokenrol na engleskom jeziku. Ovo je ono što mi je možda kvarilo utisak jer mislim da bi ovakav bend sasvim dobro mogao da se izrazi i na ovim našim balkanskim jezicima. Druga stvar koja je generalno pokvarila utisak je njihov drugar iz Novoga Sada koji se sve vreme koncerta uključivao svojim growl vokalom a u međuvremenu bi iritirao ljude svojim Davor Gobac wannabe stavom i ponašanjem. Zbog toga je i nekoliko čaša sa pivom poletelo ka njemu.

Obojeni Program je možda bend koji je najželjnije iščekivan. U poslednjih nekoliko godina ja se sećam dva nastupa, jednog u tvrđavi, jednog i klubu Pravnog i obe varijante nisu bile samostalni koncerti već u sklopu nekih akcija ili festivala te tako nismo imali prilike da dobijemo „celovečernji“ program. Nismo ga dobili ni sinoć ali su Obojeni svirali čini mi se duže od svih bendova do sad. Možda upravo zbog toga što im je i (čini mi se) pretprošle godine propala organizacija samostalnog koncerta upravo u Banovini. Program inače sada svira sa dva basa i pesme su prilagođene ovoj varijanti. Da, pesme u novim aranžmanima zvuče nešto drugačije i nekad je potrebno vreme da skontate o kojoj se stvari radi. Dosadašnje moje Obojeno iskustvo je ovakvo. Na par dosadašnjih njihovih nastupa sam se „opekao“ i nekako mi nikad to nije bilo to. Možda zbog Kebrine slabe komunikacije sa publikom, uvek nekako deluje „autistično“, zatvoren u svom svetu. Sada je bila slična situacija. Iako se bend dobro čuo i zvučao prilično dobro, Kebra bi se čuo nešto tiše. Držeći sve vreme mikrofon pored usta sa strane zvučao bi na momente nerazgovetno. Vremenom je utisak počeo da se popravlja i kako je njihov deo nastupa tekao nekako sam se privikao na sve to a čini se i da se sam Kebra opustio. I kako to obično biva kad je najslađe došao je kraj.

Za kraj je ostavljen Darkwood Dub. Poslednji put smo ih ugostili na Nisomniji prošle godine i vreme je bilo za „obnavljanje gradiva“. Od svih bendova te večeri Darkvudi su ostavili najbolji utisak. Bili su vidno i više nego raspoloženi od prvog do poslednjeg momenta. Jedan jako jako iskren pristup celoj priči a čini mi se i da im je bilo drago što su ovde. Publika je to prepoznala i na najbolji mogući način odgovorila a Darkvudi nisu ostali dužni pa su svirali ne samo najduže već su se i vratili na bis svirajući kao i prošlog puta „Zapreminu tela“.

Do kraja koncerta smo već i svi bili umorni od višečasovnog stajanja, skakanja, cupkanja pa se Banovina 15tak minuta posle Darkvuda ispraznila. Rezime? Dobar odabir bendova po principu „za svakog po nešto“ i još bolji raspored. Čekamo Brejkerse a za kraj podmladak u publici...

txt Nenad, foto Predrag