Dosta dugo sam izbegavao da napišem što o novom Hladnom Pivu, ne zbog toga što mi se album nije svideo, već žbog toga što sam želeo da se impresije slegnu, i da se album sagleda iz malo šire perspektive. Ovo stoji: HP je postao veliki bend. Dobro, punk rock rokačinu zamenile su nešto mekše, ali ne i manje efikasne aranžmanske doskočice. U ovakvom zvuku, Miletov vokal i urođena rečitost dolazi do izražaja, i ima upravo nameravani efekat-da se prikrade, i ostane u mikrosistemu slušaoca dugo, dugo. U tom smislu, album je apsolutno grower, i ima nešto čime retko koji album danas može da se podiči-višestruki replay efekat, i više hitova nego što je prethodni, Knjiga Žalbe, mogao i da sanja. Ovo je kontroverzan momenat, jer većina fanova daje prednost prethodnom albumu. Ipak, ne mislim da sam u krivu. Nabavljajte. 9/10
Ilija Djurdjanovic