Ja sam Ivica Živković, nastavnik pravoslavne hrišćanske pedagogije i pesnik karnevaleskne underground poezije.Mene ćete videti na svim eventima koje bude organizovala Maja Lukić.
Rado ću govoriti prilikom otvaranja njenih izložbi, dokle god ona bude to od mene tražila.
Ne kažem to zato što smo Maja Lukić i ja prijatelji (mada je biti Majin prijatelj veliko zadovoljstvo i privilegija).
Želim da vam se obratim iz centra naše međusobne inspiracije, za koju volim da kažem da postoji već nekoliko godina - od kada Maja i ja razmenjujemo viđenja svojih kreativnih izražavanja.
Neću pokušavati da tumačim ili racionalno analiziram ono što ćemo danas ovde moći da vidimo.
Ova značenja nastala su intuitivnim putem, tako su nam i saopštena, i tvrdim da je to jedini zakoniti put da ih mi i razumemo.
Danima sam razmišljao o tome šta da kažem, šta je specifična tema izložbe koja se u našem prisustvu danas otvara.
Nakon mnogih razgovora koje sam sa Majom Lukić vodio o životu i o ljudima, smem da tvrdim da je Toy theater tarot zapravo izložba o pokretanju i pokrenutosti.
Nije prvi put da Maja na izložbama pokazuje svoje lutke.
Kada je prošle godine izlagala u Društvu arhitekata Niša, među svojim kolegama iz struke, ja sam Majine lutke nazvao najtežim i najmučnijim epifenomenom egzistencije koja je iskidana u komadiće.
Čini mi se da ovoga puta Maja odlazi korak dalje.
Ovoga puta lutke su način da se vide ljudi.
Pokretanjem iznutra, pokretanjem Carstva nebeskog koje je u nama, čovek se ostvaruje kao čovek.
Pokretanjem spolja, on postaje lutka.
Teatar lutaka je simbolika pokretanja ljudi, onog pokretanja spolja, egzogenog pokretanja, koje ljude čini lutkama.
Ono se kod Maje predstavlja u slikama Tarota, i Arkane.
Ja nisam dobar poznavalac Arkane, niti sam to mogao na brzinu da postanem.
Vidim da se tu radi o modelima različitih životnih situacija.
Ovo je ozbiljna, mistična, tamna strana lutkarstva, tj. životnih situacija, da ne kažem životnih ostvarenja.
Ovako izgleda običan teatar podvučen horor elementom.
Svima nam je poznata uloga lutke u horor predstavama.
Maja Lukić je u tome istinoljubiva, što životne situacije predstavlja bez ružičastih naočara.
Toy theater u svetu nije gradska ustanova kulture ili socijalna organizacija, već ulična zabava, sa lutkama koje se pokreću i igraju za prolaznike.
Na Majinim slikama i sam đavo je učesnik u tom teatru.
Verovatno je to isti onaj iz narodnih izreka koji je odneo šalu, nepomenik, onaj ko se ne priziva jer uvek i sam dođe.
Velika je stvar ukazati na prisustvo nepomenika.
Lutke su manipulacija, ponašanje ljudi u skladu sa postojećom sugestijom.
Mi ne znamo ko je izmislio Barbiku.
Ovde je reč ne o Barbici već o ubarbičavanju – o vaspitanju i definiciji propisanog ženskog identiteta. I o njenoj dopuni: bezličnoj anatomskoj lutki za umetničke škole, koja dolazi na mesto nikad izgrađene muške rodne uloge u ovakvom društvu u kojem mi živimo.
Nije nam đavo kriv, kad svoju životnu lagodnost tražimo i nalazimo u veštačkom, licemernom, bezličnom modelovanju sebe samih u skladu sa diktatima sredine.
Maja nam ovde raskriva prozore tajnovitog sveta i nagoveštava u čijem se društvu mi to nalazimo.
Kao mala, Maja Lukić je držala igračku Satane u ruci čiji je palac sisala.
Sisanje palca je simbolički prikaz ljudske privrženosti poroku kroz njen svet.
Ta uroborična pozicija samodovoljnosti, egocentrizma i odavanja lažnom zadovoljstvu – koje dovodi do izobličavanja vilice i desne ruke i do teške upale krajnika!
Sačuvana od zla, ona kojoj je oprošten ovaj prvorodni dečji porok, povezuje sećanja i iskustva ostvarenja svog identiteta do danas, dajući nam plemenitu poruku:
Lutke su lutke, a ljudi su ljudi. Još nije kasno za mogućnost izbora.

Ova izložba je nastavak Majinog monologa o životu i ljudima, kao što je i ova moja reč bila samo produžetak Majinog i mog dijaloga o životu i opet o ljudima.
Bila mi je čast i zadovoljstvo da dar svoje rečitosti danas stavim na raspolaganje vašem kulturnom senzibilitetu.
Ukoliko to nekome pomogne da, stojeći ispred fotografija Maje Lukić, pokrene nekakav odziv u sebi, onda je i ova izložba – Maja će se sasvim sigurno složiti sa time – ispunila svoju namenu.

http://majalukic.carbonmade.com/