Bezvazdušni Prostor

Bezvazdušni prostor su trstenički hard rok veterani, koji su početkom devedesetih pokušali proboj u, tada već suženoj, Jugoslaviji i prestali sa radom polovinom te decenije. Od tada se povremeno okupe za poneki nastup ili prosto tezgu na kojoj sviraju obrade. Poslednji put sam ih gledao 2005. u Vrnjačkoj Banji kao predgrupu Ribljoj Čorbi, a u međuvremenu su pojedini članovi koristili ime za, gore pomenute, tezge. Koreni benda su u osamdesetim, kada je valjda svaki grad u unutrašnjosti Srbije imao po jedan hard rok sastav koji je pokušavao da dostigne Atomsko Sklonište, Kerber ili Smak. Bezvazdušni Prostor je krajem osamdesetih izbacio jedan singl za Diskos, a 1990. je u produkciji Balaševićevog klavijaturiste i producenta Đorđa Petrovića snimio i ceo album. On je izašao, sa dosta kašnjenja, 1992. godine i predstavio je trsteničane u relativno blagom izdanju u odnosu na žive svirke. Oni su tih godina bili solidno popularni na potezu Trstenik-Vrnjačka Banja, a neki veći prodor u Srbiji je izostao. Nakon nastupa na Zaječarskoj gitarijadi 1994. bend je neprimetno prestao sa radom. Okosnicu su sve vreme činili odlični, vrlo cenjeni i svestrani gitarista Svetozar Petrović Toza i pevač Dušan Petrović Gaša koji se bavio i vođenjem karijere benda. Da se sa biografije vratim na koncert. Dok smo ulazili u trsteničku Sportsku halu sreli smo iznervirane muzičare iz sastava Undo koji su trebali da nastupe kao predgrupa, ali je to otpalo zbog tehničko-organizacionog javašluka. Zato su veče su otvorili banjčani Bullet, koji su pružili dosta sigurniju svirku nego u V. Banji pre dvadesetak dana. Kao i obično na repertoaru su bili Deep Purple, ZZ Top, Leb i Sol, Smak... Problem je što su Bullet trojka i često se hvataju u koštac sa pesmama koje su vrlo nezgodne za takvu formaciju. Bine nije bilo, već je oprema smeštena na sredini rukometno/košarkaškog terena, a publika je bila na tribinama. Tako je razmak između publike i muzičara bio nekih trideset metara. Gaša je bio malo razočaran prisustvom nekih 200-250 ljudi, ali uz ovakve vremenske prilike, neveliku reklamu, neaktivnost benda, te sredu kao izbor dana za svirku, to je realnost. Na mestu basiste je ovoga puta bio odlični Momčilo Đošić Đole koji je činio ritam sekciju sa starim članom Sašom Jovanovićem Jokerom. Sportske hale su, kao što svi znamo, vrlo nezgodne za ozvučavanje, pa je i ovom prilikom bilo mnogo neidentifikovanog prštanja i tutnjanja. Glas je tokom najava uglavnom bio nejasan. Počeli su sa svojim najvećim hitom „Zašto ja“ i narednih 40-ak minuta su izvodili svoje pesme, sa gore pomenute kasete. Bend je bio dobro usviran, ritam sekcija energična i raspoložena, a Toza uobičajeno sjajan na gitari. Treba pomenuti i odlične prateće vokale Toze i Đoleta, što je nedostatak većine domaćih hard rok bendova. Gašin scenski nastup je duboko inspirisan manirizmom hard rok veličina iz sedamdesetih i osamdesetih, podvriskivanje na kraju i na početku pesama, stalan „rad“ sa stalkom za mikrofon a la Coverdale i sl. Ispostavilo se da je njegov glas najslabiji deo nastupa. Druga polovina je protekla u sviranju obrada, od Alise, najavljeni Miroslav Pile Živanović, se nije uspeo probiti zbog snega, do Atomaca, pa čak i „Hoću da znam“ Partibrejkersa. Nemam pojma zašto se hard rokeri prihvataju tako često ove pesme, ali im definitivno ne leži za pevanje. Kada je usledio „Krug“ EKV pomislio sam da sada više ni „Igra RnR cela Jugoslavija“ i „Neko te ima noćas“ nisu daleko, ali usledilo je još jedno izvođenje „Zašto ja“. Ovoga puta sa solo tačkama i to je bio kraj nastupa u prohladnoj Hali. Moguće da je ova svirka razuverila iluzije nekih članova Bezvazdušnog Prostora u vezi statusa koji bend uživa u svom gradu, a što se meni tiče jedini način da oni štogod ozbiljno učine sa svojom karijerom je da snimi nešto novo. Opet, publika ih je toplo podržala sve vreme nastupa. Kasnije smo otišli do kluba Amerika, zagrejali se napokon, i proveli se odlično pričajući sa mnogobrojinm trsteničkim poznanicima. Jedna od vesti koje smo tamo čuli je i da ponovo svira legendarni pank sastav Rasulo. Držim im palčeve za neku svirku, pre desetak godina su to bili sjajni provodi.