Da ja sam bekstvo iz sveta oplodjenog normalnim,
Da ja sam morbidna senka na plamenu
I slika bludnika gde majke deci oci zaklanjaju.
Mozda ce iz zemlje jednom nici moji prsti
Koje sam zajedno s jecmom posejao…
Mozda ce se nasmejati ljudi kad padnu maske
I bal se zavrsi…I svako pokusa svojoj kuci otici
A ja pobegnem u tvoje narucje…samo jutro da me doceka,
Kad me na kisi zakopas,kad me sa maglom sahranis…
U svetu oplodjenom normalnim.

Stevan Vrekic