Rođen u Nišu, godine 1977. Završio srednju umetničku školu u Nišu, a potom upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek za grafičke komunikacije. Diplomirao 2000-te, a posle 4 godine i magistrirao na ilustrovano-imaginarnoj enciklopediji likovnih demona – Leksikon Likovnih Legija (demonologija kao alternativna estetika). Od 2000-te radi kao asistent na predmetu Grafika knjige, na novosadskoj Akademiji, sve do izbora u zvanje docenta oktobra 2007. godine. Trenutno predaje Grafiku knjige, i izborni predmet Strip.
Publikovao je više od hiljadu ilustracija u udžbenicima i slikovnicama, među kojima posebno mesto zauzimaju Bukvar (ZUNS, 2003), Carevo novo odelo (Kreativni centar, 2005), Daj mi krila jedan krug (Kreativni centar, 2006), Jezik, jezik e pa šta je... (Kreativni centar, 2008), Meteorologija (Kreativni centar, 2009). Ilustruje za Kreativni centar i Školsku knjigu. Svojevremeno je radio i kao honorarni likovni urednik u Zavodu za udžbenike. Stalni je saradnik novosadskog Solarisa, i beogradskog izdavača Mono Manjana, kao i male nezavisne izdavačke kuće Komiko za čije potrebe dizajnira ili ilustruje korice knjiga.
Jedan je od osnivača multimedijalne strip-radionice „Freckled squirrel“. Osnovna predubeđenja i načela ove radionice zasnovana su na tezi da je ceo vaseljenski prostor i mi u njemu, zapravo, samo san Velike Veverice... Veverice koja je usnila svoj višeneonski san i dala nam mogućnosti da budemo deo tog sna... Iako okarakterisana kao neozbiljna organizacija zbog svog proglasa, ova radionica je ostvarila dva multimedijalna projekta sa danskom organizacijom NEXT STOP, u okviru Letnjeg univerziteta 2001. i 2002. godine.
Grafički romani nove determinacije u vizuelnoj formi, karakterišu ga kao specifičnog autora što potvđuju značajna grafička dela, stvarana u saradnji sa Zoranom Penevskim kao tekstopiscem: Ljubazni leševi (SKC NS, 2004), Leksikon Likovnih Legija (SKC NS, 2005), L’Anatomie du ciel (Les Humanoides Associes, 2006). Strip-album L’Anatomie du ciel (Anatomija neba) bio je nominovan za najbolji strip-album u 2006-oj, na literarnom Salonu POLAR&CO, u Francuskoj. Susret sa Branislavom Miltojevićem, niškim novinarom i piscem, filmskim i strip kritičarem, rezultirao je novim literarno-grafičkim delom: Katil - niška prikažnja u nekoliko odvojenih grafičkih slika (Everest media, 2007). Grafički roman (u pravom smislu te reči) Katil jeste rekonstrukcija tekstualnog predloška, do sada neobjavljene priče Stevana Sremca. Godine 2009-e uz podršku Odbora za građansku inicijativu (OGI) iz Niša realizuje autorsko izdanje Gnusobno-spodobni slučajevi, ili udesi, zbirku kratkih apsurdnih stripova obojenih „niškom leksikom“.
Tokom 2010-e, sa grupom novosadskih ilustratora radi na drugom tomu knjige o srpskoj mitologiji pod nazivom „Prognana bića“, kapitalnom projektu iza kojeg je stao Milenko Bodirogić kao tekstopisac i izdavač (Orfelin izdavaštvo). Sa likovnog aspekta ova knjiga predstavlja i jednu vrstu ilustratorskog brenda Akademije umetnosti u Novom Sadu, jer su svi ilustratori na neki način vezani za pomenutu instituciju. Na 55. međunarodnom beogradskom sajma knjiga, Prognana bića dobila su dve nagrade.
Američki pisac i urednik Jeff Wandermeer i njegova žena Ann, urednica magazina Weird Tales, veliki su poštovaoci specifične estetike Ivice Stevanovića, što je imalo za posledicu da Stevanović bude uključen u knjižne projekte „steampunk“ žanra. Njegove ilustracije objavljene su u knjizi Steampunk Reloaded (Tachyon, 2010) i antologiji The Thackery T. Lambshead Cabinet of Curiosities (Harper Collins) čije je izlazak najavljen za leto 2011-e. U planu je adaptacija Wandermeer-ovog bestselera Finch, višestruko nagrađivanog romana u grafički roman, odnosno strip.
Pored saradnje sa bračnim parom Wandermeer, angažovan je i na projektima dečjih knjiga i slikovnica američkih izdavača.
Na leto 2011-e, Stevanović i Penevski planiraju ponovno objavljivanje Ljubaznih leševa – redizajnirano izdanje i dopunjeno dvema bonus pričama. U daljoj budućnosti isti dvojac najavljuje i novi grafički roman pod nazivom Kuća mrtvih ptica...
Stevanović je dobitnik više priznanja i nagrada iz oblasti dizajna, ilustracije, karikature i stripa. 
Neke radove možete pronaći na http://ivicastevanovicart.blogspot.com/
* * *
„Kad god pomislim na likovni rad Ivice Stevanovića i na to kako on stvara sve te sjajne prizore, pred sobom imam sliku protejskog plesača – jednog veselog i srećnog crtača koji se igra na razne vizuelne načine, punog radosti jer može da bude drugačiji i da mu sve polazi lako za rukom. Ne samo zbog svemogućeg stepena prilagođavanja radova određenim zahtevima (počev od radikalnog osavremenivanja dizajna i ilustracija za udžbenike nižih razreda osnovne škole, slikovnica za decu različitog uzrasta, preko grafičke obrade omota, fontova i crteža za knjige do različitih oblika umetnosti grafičke naracije) i lakoće kojom usvaja nove tehnike i stilove da bi ih usvojio na osobeni način, već i zbog brzine kojom isijava njegov vizuelni logos... I kada je sadržaj jeziv, Ivica mu uvek dodaje i nešto toplo, dobroćudno, pitomo i duhovito, nešto telesno, erotsko i veoma živo. Ivičin likovni um ne poznaje krute forme; u njegovim slikama sve vibrira, krivi se, talasa i iz neke dubine traži promenu vidljive teksture...“
Zoran Penevski
Iz teksta S one strane ivice (Cutting Edge), objavljenog u Gradini br. 16/2006.

„...Stevanović ima potpuno originalan stil, iako u njegovom načinu vizuelizacije možemo da, uz daleke korene, prepoznamo i neke druge, savremenije odjeke. Ključna razlika je što je njegov likovni pristup groteskna, a ne realistička stilizacija. Ona, u opoziciji sa kompleksnim mizanscenom kreiranom sa mnogo detalja, ovde veoma retko viđenim u karikaturalnoj stilizaciji... Odranije je poznat kao vanserijski autor kratkih stripova i ilustracija dečjih knjiga...“
Slobodan Ivkov
(NIN br. 2855, septembar 2005.)

„Stvaralačka imaginacija oduvek je bila mistifikovana. Zato kad čovek uđe i u likovni svet nimalo lagodnih slika Ivice Stevanovića susreće se sa lavirintom značenja, sa naporom da uspostavi red među mnoštvom prenepegnutom razvijenih simbola... Nova avangarda se ne bavi više posmatranjem i prezentovanjem sveta na nov način, već novim načinima pristupanja/preispitivanja i korišćenja prethodno akumuliranog stvaralaštva. U tom pogledu, novi mediji, pa i grafički romani Ivice Stevanovića, su grafički postmediji ili metamediji, pošto koriste stare medije i oblike stvaralaštva na nov način – kao svoj (osnovni) kreativni materijal u pomahnitalom vremenu opšte kompjuterizacije!“
Branislav Miltojević
(GRADINA časopis za književnost, umetnost i kulturu, br 16/2006)