Hej, taman sam se pobunio kako nisam davno čitao nikakav fanzin kad u poslednjih mesec, mesic ipo dana su mi dopala u ruke čak tri. I evo ga zadnji pristigao Last Breath kao jedan od poslednjih udaha fanzinaškoj sceni Srbije. Na početku me je sačekala sasvim fina naslovna strana što mi se kod ovog fanzina uvek dopadalo. Priznajem, volim lep dizajn. Onda su me sačekale novine u vidu formata pa tako LB sada izlazi kao A5. Druga novost je engleski jezik koji sada preovladava (intervjui). Izgleda da će se LB u dobroj meri orjentisati i na inostranu čitalačku publiku. Recenzije i kolumne su ostale na ovim našim domaćim jezicima pisane. Od kolumni mi je Sandijeva bila baš onako legla, nekako sam se tu najviše našao. Kada pogledam recenzije fanzina vidim da je i tu manje glasila sa naših prostora nego inače. Ono što je dobro, i što možda ohrabruje da ova rabota neće izumreti tako lako, je što među tim fanzinima nalazim nova imena (Požar u kutiji šibica, Beton asfalt staklo, i Konstruktivna Borba). Ono što me je možda još više začudilo i iznenadilo je da je međ’ recenzijama diskova svega 4 izdanja (od nešto preko 20) sa ovih prostora. Eto, na osnovu ovih podataka vi sad izvucite neke zaključke gde smo sada. Što se tiče intervjua ovaj broj karakteriše čini mi se do sada najveći broj intervjuisanih bendova sa ovih prostora. I to je ono što meni prija. Mene zaista zanima šta se dešava u „komšijskom dvorištu“. Pa tako ovde imamo SUS, Concrete Worms, Csihas Beno, Motherpig a kad ste već kod intervjua ne propustite da vidite šta ima da kaže i gos’n Felix Havoc. I eto, to bi bilo to od prilike. Sledeći put samo malo veći font i biće sve ok :). Kao što rekoh gore, Last Breath je jedan od poslednjih udaha fanzinaškoj sceni Srbije. Možda pomogne(te) da ista ne pređe na aprate. Myspace.com/lastbreathzine. Nenad