Koncert Six Pack, Dok7

Posle skoro tačno godinu dana Six Pack je opet zasvirao u Nišu. Taj koncert smo propustili i ne bi valjalo da sebi uskratimo zadovoljstvo da opet uživamo. Da, gledali smo ih više puta i prosto do sada oni nisu imali loš koncert u ovom gradu gde definitivno imaju svoju publiku. Ovaj koncert je ipak bio nešto drugačiji jer se osetila neka smena generacija u publici gde sada imamo mnogo više srednjoškolsko-brucoške ekipe. Kud se stariji, i još malo stariji ljudi dedoše pojma nemam.

Uglavnom, koncert najavljen za 21.30 počinje u 22.10 što je ipak skroz ok jer u ovom gradu svirke počinju u pola 12. Domaća podrška su bili Dok7, jedini logičan izbor i jedini niški melodični bend. Više puta su svirali ovde, poslednji put čini mi se septembra meseca na Čupinom memorijalu čiji su i pobednici. Koncertno su u poslednje vreme posebno aktivni, koliko stižu glasine svirali su Novi Sad i Makedoniju. Iza sebe imaju jedan album (iskopajte sa myspace.com/dok7punk). I generalno to je fina jedna priča koja ima potencijala ali ima i mesta za napredak. Tu mislim na momente u tekstovima pojedinih pesama („Seronja“) koje nekako nisam mogao da svarim. Sa druge strane muzički su prilično „catchy“ pa je čak i lepša polovina vašeg cenjenog izveštača (ajme kako ovo zvuči) koja inače ne sluša pank uhvatila sebe kako peva i prepoznaje pesme. Dok7 inače peva na srpskom i to prilično razumljivo pa je cela priča biža slušaocima i lakše se identifikujete sa pesmama. Još jedna pohvalna stvar je da ipak ovo bolje zvuči uživo jer dobija i hard core boje a momci se ne boje da otplivaju u te vode. Sve ovo je jedna slika koja se sklapa posle preslušavanja stvari sa majspejsa i par koncerata i posebno ovog sa Six Pack jer čini mi se da smo ih sada najduže slušali. Sveukupno 40tak minuta nastupa što je za ovakav bend sasvim dovoljno da ne smori. Pored možda skoro celog albuma svirana je bar jedna obrada i bar jedna nova stvar. I to je to za to veče. Ostaje utisak da je jako dobro za Niš što ima ovakav bend ali je pitanje koliko niška, ipak konzervativna publika, zna da ceni jedan ovakav zvuk. Nekako kao da je hardcore/pank publika ostala u 90im (sa bendovima T-Error, Cyco,...). Mislim, Nišu fali nova generacija koja prati ovakve bendove. Ovde su za većinu pank i dalje jedino Hladno Pivo, Kud Idijoti, Atheist Rap,... Koliko je bitna podrška ovakvim bendovima je rekao i Miki kasnije u toku nastupa...

Dakle, nakon Dok7 izlaze gosti iz Smederevske Palanke, ovoga puta kao četvorka. I kreću sa „Nekako najviše me boliš ti“ i mislim da im je to praksa već neko vreme. Publika je isprva bila nekako stegnuta da bi se kasnije opustila, možda i previše na momente pa je Miki izjavio u jednom trenutku nešto tipa da je šutka ok ali da ipak drugaru ne treba zube da izbiješ ili tako nešto (ili Bosa da raspališ po licu...). I to je ok. I to je ono što meni nekako fali kod ovih novih generacija. Možda je sada više agresije a manje stejdž dajva, kradu surfa i onog pravog hardcore pank rok duha. Još jedna sitnica koja je kvarila nekako meni čitavo veče su tonac i neko iz kluba koji bi se odmah nacrtali ispred bine da glume neko obezbeđenje kad masa krene da skače i divlja. Pa majku mu, šutiranje ipak nije bilo baš toliko agresivno a Palančani i nisu neke „zvezde“... Šta ja znam, možda sam i ja ostao u 90im kad granica između publike i benda i nije bila baš najjasnija pa je bilo skroz ok i deo koncertnog duha i cele priče da se zajedno sa pevačem dereš u mikrofon ili se svi sjate oko i ono...singalong... Ostatak je bio ok, standardan nastup baziran uglavnom na stvarima sa albuma Fabrička greška i La Musiqe. Po reagovanju publike kapiram da je ista najviše slušala upravo ova dva albuma. Ono što me je oduševilo je što su u repertoar vratili i „Vreme samoće“, prva stvar koju sam ikada čuo od njih, tamo negde ’95. Pojedine stvari su otpevali sa publikom „2 minuta straha“ recimo. Sveukupno nešto preko sat ipo nastupa koji je završen standarnom njihovom pesmom za kraj „Poslednja kap“. Poslednji rif i odmah kreće muzika sa razglasa. Bez bisa iz nepoznatog razloga. Još jedan detalj koji je pokvario ukupan doživljaj. Kad se podvuče crta, prisustvovao sam i boljim koncertima Six Packa. Ali to je do mase, i „obezbeđenja“...

Slike sa nis-music.net

PS. Overite intervju sa Six Packom iz arhive fanzina. Rađen je tamo negde možda davne 2005. Broj 35. Maj mesec.