Đavolja varoš

Prvi dugometražni film ''Đavolja varoš'' Vladimira Paskaljevića je niskobudžetna crna komedija koja gledaoce ne može da ostavi ravnodušnim. Ovo ostvarenje iz 2009. oslikava ljude koji su svako na svoj način razočarani u život u Srbiji. Oni koji nisu, brzo će se razočarati ili neće ostati živi. Mnogi od njih ozbiljno su zastranili. Jedini normalan je Boris (glumi ga Nebojša Milovanović), mladić koji dugo nije ni živeo u Srbiji, pa nije uspeo da poludi ali boravak u njoj omogućava mu brz i efikasan odlazak u totalno ludilo.

Autor filma se na zanimljiv način poigrao sa imenima nekih od likova. Pre svega, liku siromašne devojčice (glumi je Marija Zeljković) koja najviše od svega voli da igra tenis ali ne može da trenira jer njena mama koja je spremačica nema novca da joj plati treninge, a ni opremu, dao je ime Jelena Ivanović. Ime i prezime dakle, stvorio je kombinujući ime i prezime dve naše najveće teniserke Jelene Janković i Ane Ivanović.

Jelena Ivanović druži se sa svojom vršnjakinjom Ivanom (glumi je Mina Čolić) koja živi sasvim suprotno od svoje drugarice. Zahvaljujući bogatoj mami koja je prostitutka, živi na visokoj nozi. Ima sve što poželi i naravno ima para da plati časove tenisa. Kada Ivanin trener sazna ime njene siromašne drugarice, pita je: ''Znači, i ti bi da budeš kao Ana i Jelena?'', a zatim nastavlja: ''Može, kada platiš članarinu''. Uskoro samouvereno dodaje i to, da kada plati članarinu napraviće od nje čudo, što samo dokazuje da se ovaj film ozbiljno bavi kritikom surovog kapitalističkog društva, društva u kome važe pravila da se sve može, ne kada se hoće, nego kada se imaju pare. Dakle, ljudi koji bi da urade nešto sa svojim životom, ne mogu bukvalno ništa ako nemaju početni kapital.

Zanimljivo je i poigravanje sa imenima likova koji tumače Danica i Lazar Ristovski. Lazar tumači lik pobesnelog taksiste i bivšeg robijaša Rajka Zorića, a Danica Zorku Rajić kojoj Rajko želi da se osveti, pa će pokušati da je zadavi jer je zbog nje, pošto su zajedno išli u osnovnu školu, dobio ukor.

Pojedine replike iz filma pretenduju da postanu kultne. Ipak, najverovatnije to neće postati ali je zato autor sa ovim ostvarenjem nagovestio da poseduje ogroman potencijal koji će se nadam se rasplamsati na pravi način u nekom od narednih ostvarenja koje bude režirao. Svoj talenat za pisanje crnohumornih priča Vladimir je već pokazao kroz saradnju sa svojim ocem, poznatim rediteljem Goranom Paskaljevićem, na izvanrednom scenariju za ''Optimiste'' koji je i režirao njegov otac, ali u rediteljskom postupku Vladimir još uvek nije u potpunosti iskazao svoj talenat, što mu se nikako ne sme uzeti za zlo. Pre svega, trebamo znati da je ovaj projekat finansirao producent sa malim budžetom i film je morao biti snimljen za svega četiri nedelje, što je veoma kratak period za dugometražno ostvarenje, te je ''Đavolja varoš'' nastajala u jednoj napetoj atmosferi. Inače, pre toga, film je odbijen od Sekretarijata za kulturu grada Beograda i od drugih institucija, a autor se duhovito poigrao i kada je filmu davao naziv. Prema rečima Vladimira Paskaljevića, osamdeset odsto projekata koji su predloženi gradskom Sekretarijatu za kulturu 2008. nosilo je naziv ''Đavolja varoš'' jer su se mnogi nadali da će to proći, pošto je čudo sa juga Srbije tada bilo veoma aktuelno. Vladimir je nakon toga odlučio da se našali sa tim pre svega kroz naslov, a jedan od likova iz filma ubeđen je da će dobiti Oskara, samo još treba da snimi film pod nazivom ''Đavolja varoš''. Ovog ograničenog i debilastog lika odlično je odglumio Goran Jevtić kome je ovo do sada najbolja uloga u karijeri.

Veoma zanimljivu epizodnu rolu ima i neponovljivi Vlasta Velisavljević. On glumi ginekologa u penziji koji bi još jednom hteo da vidi uživo vaginu, pa odlazi kod prostitutke kako bi još jednom ugledao ženski polni organ. Obaviće i samoinicijativno pregled kako bi se u potpunosti podsetio svoje profesije.

Vladimir Paskaljević uspeo je da kroz ''Đavolju varoš'' da jaču kritiku društva i kapitalizma na manje direktan način od mnogih naših autora u poslednjih par godina koji su se iz petinih žila trudili ali su na kraju uspeli samo da pokažu ljubav prema brutalnosti, dok je kritika sadašnjeg stanja u državi ostajala zaboravljena. Paskaljević je što se tog dela tiče pokazao veliku zrelost. Sa malo agresije i nasilja pokazao je surovost današnje Srbije. Kroz priče iz običnog života ljudi, pokazao je život države u krizi. Kroz pet različitih generacija u galeriji likova udario je šamar eksploatatorskom načinu života koji se primenjuje u velikoj meri i pokazao da su podjednako izgubljene sve generacije koje danas pokušavaju da prežive u našoj maloj domovini. Bez obzira na to koliko imali godina, situacija je podjednako baznadežna za sve. Svakako ne treba izostaviti ni bebu koja se pojavljuje i koja će u filmu neslavno završiti zahvaljujući bezobzirnom ocu. Dakle, kroz oslikavanje nesreće tek rođene bebe, likove devojčica, pa preko mlađih i malo starijih do najstarijih pokazao je da budućnosti ovde neće biti ako se nastavi sa načinom života koji živimo svi mi. Predstavnici najmlađe generacije, ako ne računamo bebu, Jelena i Ivana prikazuju odnose bogatih i siromašnih u ovoj zemlji. Već kroz njih vidimo kakav je status niže klase koja se pokorava pred bogatašima, dok kod većine nešto starijih vidimo neodgovornost i lenjost. Mnogi bi samo da gledaju tenis na TV-u. Posao je u drugom planu. Dakle, to su pasivni posmatrači koji nemaju ni trunke ambicija da nešto promene u svom životu, a vrhunac bezobzirnosti, sebičluka i neodgovornosti prikazan je u već pomenutim scenama u kojima jedan mlad roditelj zapostavlja svoju bebu kako bi video bitne momente teniskog meča, pa beba dobije ozbiljne povrede glave. I predstavniku najstarije generacije je jedino zadovoljstvo gledanje. Dakle, i on bi da posmatra, bez akcije, a možda može drugačije da proživi svoj starački život. Dok je on pasivan reklo bi se zato što tako želi, jedna Jelena je primorana da bude pasivni posmatrač jer nema uslova da krene u akciju.

''Đavolja varoš'' je film koji nas može dobro zasmejati ali i ostvarenje koje nas može naterati da se ozbiljno zabrinemo za psihičko zdravlje ljudi u Srbiji jer oni čine jednu državu u kojoj svi mi živimo.