Duga potroši boje
Ne ume da prozrači reč
Da je u dimenziji novoj
Pod pravim uglom rotira
Da joj udahne ono
Što iz čoveka svetli
Prostor ispira
Sunce vri
Vetrom od zlata planete umiva
A opet tako jako nikada
Nigde ne biva
Svoje lepeze zračenja
Da skupe u jedan zrak
Sve dokučive zvezde
Taj zrak toliko ne otkriva
Beskrajno polje energije
Kreiranje gradova zvezdanih
Dok još ne planira
Ne meri se sa čudom
Što iz mog svemira
Pulsira

Nataša Stanić
Iz zbirke „Na horizontu događaja“ (2002), Nataša Stanić