Neka ostane među nama
Helly Cherry
Posle osrednje ''Karaule'' koja je snimljena 2006. Rajko Grlić se vratio temama koje su krasile neke njegove ranije filmove po kojima ga šira publika najviše i pamti, kao što su recimo ''Samo jednom se ljubi'' iz 1981, ''U raljama života'' iz 1984. i ''Za sreću je potrebno troje'' iz 1985. koji se u suštini bave ljubavnim problemima.
''Neka ostane među nama'' govori o komplikovanim odnosima između dva brata Nikole koga glumi Miki Manojlović i Brace koga glumi Bojan Navojec, a njihovi bračni životi i ljubavne veze podsećaju pomalo na stil junaka iz Vudi Alenovih ostvarenja.
I do sada se veoma često Rajko Grlić bavio u svojim filmovima (čak i u onim koji za glavnu temu nemaju ljubav) odnosima između muškaraca i žena ali ovoga puta likovi su za nijansu agresivniji od likova iz njegovih ljubavnih drama, a odnosi između njih znatno složeniji. Oni se upuštaju u seksualne avanture bez puno razmišljanaja kako će se to odraziti na njihovu najbližu okolinu i ljude sa kojima žive, te ih svrstavamo u grupu nezrelih osoba. Iako su već u godinama, oni proživljavaju neku svoju novu mladost i cilj im je samo da dožive po svaku cenu trenutno uzbuđenje.
Jedina osoba za koju možemo reći da je zrela je Nikolina žena Anamarija koju tumači Daria Lorenci ali i ona će ni ne znajući postati deo Bracine nepromišljene igre koja je u neku ruku možda urađena iz osvete jer je Braco pomalo zbunjen i isfrustriran zbog ''uspešnijeg'' brata. Pored bračnog života sa Anamarijom, Nikola paralelno živi sa drugom ženom sa kojom ima i dete, a uz sve to uspeva da ima i avanturu sa znatno mlađom devojkom.
Ispostaviće se na kraju da je Bracino dete zapravo Nikolino, a Anamarija će roditi Bracino dete, te će tako infantilna i perverzna igra između braće na jedan neprirodan način biti završena. Na kraju ipak neće doći do raspada. Zajedno, složni i u miru nastaviće da žive.
I pored toga što je ''Neka ostane među nama'' nabijen žestokom erotičnošću, to samom ostvarenju ne smeta, već mu daje dodatnu uzbudljivu notu.
Iako imamo scena u kojima smo radoznali kakav će biti krajnji ishod, film ni u jednom trenutku nije ozbiljno napet. Iako su odnosi između junaka komlikovani, pojedine dramatične scene ublažene pozitivnom lucidnošću likova, ''Neka ostane među nama'' ni u jednom trenutku nije ni dosadan. Uz pomalo ironičnog i zdravog humora, stvoren je pitak film.
Likovi iz ''Neka ostane među nama'' su kao slika nekadašnje SFRJ – varaju jedni druge, svađaju se, rastaju, znaju da budu i besni jedni na druge ali i da se na kraju opet nekim čudnim putem ponovo zavole i budu složni.
Grlić je stvorio zabavan ali u isto vreme i film koji nije laka potrošna roba. Delom možemo reći i da je sama tematika ironija na TV sapunice koje su zapravo prepune raznih perverzija koje su skrivene kroz patetične fraze i uvijene u šarene laže bez ispoljavanja seksa. Reditelj se na neki način obračunao sa tom lažnom patetikom koja je prisutna u predvidivim TV serijama lakog sadržaja. Sa druge strane zadržao je svoj prepoznatljiv stil ali je uz to pokazao i da ume da ide u korak sa vremenom.
Vanja Drah, čuveni hrvatski glumac ovde je ostvario svoju poslednju ulogu. U filmu ima malu epizodnu rolu. Pojavljuje se samo u uvodnom delu. Glumi slikara po imenu Matko. Matko je otac Brace i Nikole koji i na samrti ne skriva svoje seksualne fantazije kroz crtanje karikatura u svom malom bloku. Ubrzo umire, a Braca i Nikola to ne doživljavaju dramatično, već kao sastavni deo života, čak pomalo i lucidno jer nakon sahrane provode veče uz alkohol.
Vanja Drah nije ni video finalnu verziju filma jer je preminuo 2009.
Treba napomenuti i da se u jednom naizgled nebitnom kadru pojavljuje legenda YU filma Lordan Zafranović kako pleše sa pripadnicom nežnijeg pola. Ovaj detalj obradovaće sve one zaljubljenika u Zafranovićev opus, dok mnogi neće ni primetiti ovu scenu. Uostalom ti kadrovi su i posvećeni istinskim filmofilima ali to je i Grlićeva posveta prijatelju iz čuvene ''praške škole''. Ipak su iz tog vremena Grlić i Zafranović verovatno jedini filmski autori koji i dalje podsećaju na to da su bili i ostali Jugosloveni.
Grlić je jedan od retkih reditelja koji može da nas bar na trenutak vrati nostalgično u vreme SFRJ kroz apolitičnu temu i glumce koji su rasuti po zemljama bivše Titove države ali nas u isto vreme samim tim i podseća da su ta vremena prošla.
''Neka ostane među nama'' je ispraćen i odličnom muzikom za koju su bili zaduženi Alan Bjelinski i Alfi Kabiljo.
Sve u svemu, film vredan pažnje. Koliko je i umetnički vredan, pokazaće vreme.
Branko Radaković