Kiša Kerozina: ’Tour de Macedonia 2010.’

Prizemljili smo se tvrdo. To nam je bilo kristalno jasno dok smo stajali na kiši ispred autobuske stanice Kumanovo, a našeg domaćina nigde na vidiku.

U stvari, sve je krenulo nizbrdo destak dana ranije kada smo ukapirali da je auto, kojim smo planirali da furamo kroz Makedoniju, zaglavio na žešćem remontu. Sav optimizam je skliznuo niz krivi falus i survao se u pravo u dubine mučnine i komplikacija koje donosi nomadski sistem prenošenja opreme iz jednog autobusa u drugi.

Dakle, na stanici smo, pada kiša, mrak nas sakriva od pogleda retkih prolaznika. Ali kao dobri duh se pojavljuje neki čiča koji nam nudi svoj mobilni telefon kako bismo obavili poziv i izvukli se iz nezgodne situacije. Čista magija..

Zovemo organizatora, sledimo instrukcije i eto nas već u klubu ’Agora’, mestu večerašnjeg glavnog rokenrol događaja u Kumanovu.

Klub ’Agora’ postoji nekih 17 godina, i za sve to vreme fura rokenrol šemu. Vlasnik je harizmatični Zajko, koji nas je ugostio kao najrođenije. Pojavljuje se i naš već pomenuti domaćin. Marko je divan dečko koji je razapet kao struna izmedju fakulteta i organizovanja koncerata. Jedini je član koncertne agencije ’Boiling Point’, koja za sobom beleži preko 50 odrađenih koncerata po celoj Makedoniji. Mnoge bendove iz svih zemalja Evrope, koji su na turneji, Marko gosti u svojoj kući, organizuje koncertni prostor i potrebnu line-up opremu. Našoj line-up slagalici, usled nekog nesporazuma sa tipom koji to iznajmljuje, te večeri je nedostajao komadić poznatiji kao - razglas. Da bi se koncert održao, Zajko(vlasnik ’Agore’) kupuje razglas, a nama pripada čast da ga prvi isprobamo!

Sam koncert prolazi u odličnom ritmu. Ljudi prate pesme i reaguju pozitivno na njih. Sviramo sve sa albuma, plus još par novih koje lagano razrađujemo. Svi iz benda se slažemo da je atmosfera bila nekako ‘porodična’.

Nakon svirke družimo se sa gomilom zanimljivih ljudi. Jedan od njih je Dragan, frontmen benda ’Sound Pollution’, koji je nedavno objavio svoj album prvenac nazvan ’Does Anyone Know the Answer?’

Kupujemo neku krku i odlazimo kod Marka na spavanje.

Markova majka nam priprema vrhunski doručak, trejdujemo sa njom teglu pekmeza od šipurka za teglu ajvara, i odlazimo da malo razgledamo grad po danu.

Stefan kupuje tamne naočare, dok nas sunce poliva pozitivnom energijom a celim gradom odzvanjaju zvuci klik-klak zezalica. Na centralnom trgu se družimo sa Bobijem i Markom, a pojavljuje se i Ivica, gitarista benda ‘T.B.Tračeri’. Značaj i popularnost benda ‘Tračeri’ na mekedonskoj rokenrol sceni postaće nam jasnija narednih dana.

Pozdravljamo se sa kumanovskom ekipom i taksijem krećemo za Štip.

Taksista vozi kao sumanut, ne poštuje nikakve saobraćajne propise. Istom brzinom i priča, malo se obraća nama, a malo izvesnom Cacku koji ga poziva na svakih pet minuta.

Ali taksista zna gde u Štipu čovek može za malo para dobro da klopa, te nas ostavlja ispred restorana univerziteta ‘Goce Delčev’.

Štip nije neko preveliko mesto, ali je univerzitetski centar i pun je omladine. U Štipu se nalazi klub ’Dom na mladi’, ili kako bismo mi rekli ’Dom omladine’. To je najbolji koncertni prostor u kome sam ikada bio. Nigde u Srbiji nisam video tako nešto. Što ne znači da u Srbiji nema ovakvih prostora, već je stvar u tome ko rukovodi njima. Vlasnik prostora ’Dom na mladi’ je grad Štip, a samim klubom upravlja Čičko Boško, stari roker u šestoj deceniji života, kome treba odati priznanje za vizuelni ali i tehnički izgled kluba. Mi smo već svirali jednom u ovom klubu, u velikoj sali, u okviru festivala ’Winner Fest’ 2007. godine. Ovog puta sviramo u maloj sali, i imamo bend podrške. Bend ’Sludge’ je trio iz Skoplja, a čine ga dva momka plus devojka za bubnjevima. Svi imaju između 16 i 19 godina, sviraju neki hard-core/grunge/alter muzički miks a pevaju na engleskom jeziku, i mislim da ova muzika veoma dobro prolazi u Makedoniji. Glavni aduti su im gitarista Branko koji svira neverovatno tehnički dobro, i devojka za bubnjevima. Svi znamo da devojka u bendu donosi dodatnu popularnost, pa makar i slabo svirala svoj instrument. Ali Tejka odlično svira bubanj. Meni lično njihov zvuk nije primamljiv, aranžmani pojedinih pesama su prilično zamorni, ali ima vremena za njih. Mladost je na njihovoj strani, ali i publika koliko mogu da primetim.

Što se nas tiče, sviramo sličnu set listu kao i prethodne večeri. Zvuk je odličan, monitori za zvuk na sve strane, pojačala besprekorna. Dobijamo nekad manji, nekad veći aplauz, silazimo sa bine i slikamo se sa ljudima. Neko traži moju gitaru da se uslika sa njom. Zanimljivo..

Moram da primetim da publiku čini uglavnom mlada ekipa od oko dvadesetak godina. Tu i tamo nadje se neko od starije škvadre.

Pozdravljamo se sa gospodinom Boškom i odlazimo taksijem u banju Kežovica. Tu nam je obezbeđeno prenoćište.

Banja Kežovica je puna neke lekovite vode, ali pojma nemam konkretno koje tegobe leči. Postoje tuševi, ali i bazeni u kojima ljudi kuliraju kao u sauni. Malo je neprijatno što su svi ljudi potpuno goli u tim bazenima, i to uglavnom starci. Odlučujemo se samo za tuševe.

Odlazimo na kafu, pakujemo se i taksijem vračamo u Štip. Pravo u univerzitetski restoran. Prepričavamo neke dogodovštine od sinoć i jutros, smejemo se i shvatamo da nam upravo odlazi poslednji autobus za Prilep. U tri po podne.

Srećom, i u Makedoniji žive retki ljudi koje svako od nas naziva ’prijateljima’. Moj prijatelj u Makedoniji je Dončo Naumovski, arheolog iz Skoplja, sa kojim se družim nekih trinaest godina. Dončo se pojavljuje poput anđela, dolazi kolima u Štip pravo sa arheološkog nalazišta Skupi, na periferiji Skoplja. Ubacujemo opremu, i nas same, u auto i krećemo put Prilepa. Sada je već sve lakše, jer se dogovaramo da nakon koncerta odmah krenemo za Skoplje kako bismo izbegli dodatno maltretiranje autobusima.

Stižemo u Prilep oko 7 uveče, i odlazimo u klub ’Aporea’, koji se nalazi u samom centru grada. Vlasnik kluba ’Aporea’ je Bidžo, čovek koji upravo započinje četvrtu dekadu svog života, a čitav svoj dosadašnji život je posvetio rokenrolu. Pominje nam imena bendova koji su gostovali u njegovom klubu, ima tu i Srba i Hrvata i raznih Evropljana. Mi smo prvi iz Niša koji mu dolaze u goste.

Koncert počinjemo oko 23:15, završavamo oko 00:20. Neke pesme su propraćene burnim aplauzom i ovacijama. Čak i nove pesme, a naročito instrumental ’A1’ izazivaju oduševljenje publike. Nakon koncerta neki ljudi traže autograme. To odbijam, ali rado pristajem da se slikamo zajedno. Par momaka mi pričaju kako se već nedeljama spremaju za naš koncert u Prilepu. Inače su došli iz Bitolja, Prilep im je najbliži od gradova u kojima smo svirali. Komentarišu naš album, imaju svoje favorite pesama. Kažu, prate naš rad već par godina. Ostajem prilično zbunjen odnosom ljudi prema muzici i bendu koji svira. U svakom mestu su ljudi topli i otvoreni, veoma komunikativni. Ne smem ni da uporedim sa ljudima iz naših gradova koji posećuju koncerte..

Zahvaljujemo Bidži na lepom gostoprimstvu i krećemo put Skoplja. Vozimo autoputem kroz maglu i povremeno naletimo na neku lisicu, ili neku drugu divlju životinju. Stižemo u Skoplje oko 4 ujutro i odlazimo na spavanje. Mi ćemo se dobro naspavati, ali Dončo radi i nedeljom. Od 7 ujutro.

Budimo se i pozravljamo sa Dončovim roditeljima. Ljude poznajem odavno, jer sam puno puta bio njihov gost. Spremaju nam doručak od testenine koju sami proizvode, a usput nazdravljamo dobrom domaćom rakijom. Dončo stiže uskoro i odvodi nas u obilazak Skoplja. Čovek je arheolog ali po potrebi i turistički vodič za drugare. Skoplje izgleda fantastično. Gradom dominira skopsko kale ili skopska tvrdjava sa jedne, i brdo Vodno sa druge strane. Nismo imali vremena da se popnemo na Vodno, zato obilazimo uži centar grada. Na sve strane se grade neki muzeji, a sam grad je prepun nekih spomenika i raznih zanimljivih skulptura. Odlazimo i do stare železničke stanice koja je porušena u velikom zemljotresu 1963. godine, a čiji su ostaci kasnije pretvoreni u muzej. Tužno je što je na mestu starog skejt parka izgrađen tržni centar. Odlazimo na ručak kod Dončovih roditelja, pozdravljamo se sa njima i odlazimo u staru čaršiju u kojoj se nalazi klub ’La Kanja’.

Vlasnici kluba su neki španski par i još jedan makedonac. Usled nekih problema oko tehničkih detalja, preskačemo tonsku probu, a Dončo nas vodi u obilazak čaršije. Sama stara čaršija je fantastična. To treba videti. Kao da je vreme stalo pre par vekova. U klubu ’La Kanja’ srećemo starog drugara Šiksija, gitaristu benda ’Chemical Voodoo’ iz Kavadarca. On je došao u Skoplje posebnom prilikom, a to je tribute bendu ’Velvet Underground’. Dobio je poziv od ekipe iz Skoplja da gostuje, jer je stvarno dobar gitarista! Moram spomenuti to da nije bilo Šiksija sam koncert bi protekao u opštem kolapsu. A možda ga ne bi ni bilo. Čovek je nabavio neke stvari koje su nedostajale na bini, a usput je odradio i monitoring i sam izlazni zvuk. Retko dobar drugar, nema šta!

Nedelja uveče u Skoplju je jeziva. Nema nikoga na ulici, a naročito u staroj čaršiji. Završavamo rano koncert, negde oko petnaest do dvanaest. Zatim nas Vasko iz ’Bernays Propagande’ vodi na spavanje kod Grge, čoveka koji je organizovao sve ove koncerte.

O ’Bernays Propagandi’ ne treba trošiti reči. Jednostavno, bend sa jako izraženim stavovima, neverovatne skromnosti, jedan od najznačajnijih bendova koji su se pojavili na ovim prostorima. Bend takvog tipa mi u Srbiji nemamo.

Budimo se. Već smo potpuno premoreni od konstantnog hodanja, putovanja i tegljenja opreme. Odlazimo do autobuske stanice da rezervišemo karte za Niš, usput razgledamo Skoplje po danu. Primećujemo da ljudi nisu ubrzani, iako je ponedeljak pre podne. Stefan kupuje melodiku u muzičkoj radnji i brine o tome da li će imati problema oko prenošenja iste preko granice. Grga, organizator čitave ove turneje se upravo vratio iz Zagreba, i dogovaramo susret sa njim pre odlaska iz Skoplja. Vasko dolazi i kombijem nas prevozi do MKC-a. Pozdravljamo se sa Vaskom i ostajemo da makar popijemo kafu sa Grgom i ispričamo se nekih pola sata.

Grga je muzički urednik ’Mladinskog kulturnog centra’ (MKC), bez budžeta, nekim magičnim štapićem sređuje koncerte bendova koji su na turnejama, a prolaze kroz Makedoniju. Ujedno je i jedan od booking menadžera ’Bernays Propagande’. Vreme brzo prolazi, zahvaljujemo Grgi za sve što je organizovao za nas, i odlazimo.

Na stanici nas čeka Dončo, pozdravljamo se i odlazimo iz Skoplja.

Dok se točkovi okreću, mi u autobusu sređujemo utiske. Toliko novih i zanimljivih ljudi, mesta koja verovatno nikad ne bismo posetili u nekoj turističkoj režiji. Upoređujemo publiku, ljude koji se bave promocijom bendova, ljude koji sviraju u bendovima, klubovi u kojima je potpuno zabranjeno pušenje a koncerti počinju na vreme ili sa minimalnim kašnjenjem.. Opšti utisak je da su njihovi gradovi muzički veoma povezani. Ostaje Skoplje kao prestonica, i večiti problem provincija poput Kumanova, Štipa ili Tetova i Bitolja, da izguraju nešto svoje. Ali čini mi se da je saradnja i razmena dvosmerna. Dok kod nas jednostavno to ne funkcioniše. Beograd je zatvoreno jezgro za nas iz provincije. Ali mislim da Beograd ne ume da reši ni sopstvene probleme što se tiče bendova. Mislim da me je Vasko iz Propagande pitao sta ćemo sad dalje da radimo nakon ove mini-turneje. Odgovorio sam mu da nemam pojma. Da ćemo probati da promovišemo album na severu Srbije, i da probamo da odemo nekom magijom do Hrvatske i Slovenije. Takodje sam mu rekao da smo mi iz Niša potpuni autsajderi na muzičkoj mapi Srbije. Nemamo apsolutnu nikakvu šansu jer je sam grad zatajio i na izdisaju je što se tiče kulture. Ali i ostalih sfera života..

Mada možda je najveću istinu izrekao moj prijatelj Marko iz Beograda, a to je da sve manje publike ima na koncertima klupskog tipa. To je valjda pokazatelj lošeg rada ljudi koji imaju moć da reklamiraju i nametnu široj populaciji neku muziku, ili neki bend. I naravno, potpuna nezainteresovanost medija bez čije podrške sve ovo postaje gerilska akcija..

Dok mi se svašta provlači kroz glavu približavamo se Nišu. I ma kako god da se stvari odvijale u budućnosti, možemo reći da smo se u Makedoniji proveli fantastično dobro!

Mikec
fan stranica i još slika na:
http://www.facebook.com/pages/Srebrna-kisa-kerozina/64825533277