Manchester ima John Cooper Clark-a. Kazu da Nis lici na Manchester, u pravu su, mi imamo Bokerinija, slam pesnicku legendu. Ovo je bila jos jedna prilika da uzivamo u slam poeziji Bojana Ilica Bokerinija i izvanrednoj muzickoj imaginaciji Ivana Milosavljevica. Ovog puta ovaj dvojac bio je pojacan Dejanom Stojanovicem (gitara) i Igorom Djordjevicem Rigeom na usnoj harmonici i raznim duvaljkama. O da, to je bila dobitna kombinacija...bilo je ovo veliko vece...!!!
Veoma raspolozeni stigli smo u Feedback ranije, kao i uvek. U tom trenutku, nije bilo ljudi dole, ali su kasnije krenuli da se skupljaju u poprilicnom broju. Atmosfera je bila prijatna i posluzila je da procaskamo sa drugarima pre pocetka svirke. Sa zvucnika isla je fina alternativna muzika iz osamdesetih. Koncert je naravno kasnio jer se dobra vecina ljudi pojavila tek posle 00 casova. Ovo je jedna od najvecih mana koncertne publike u Nisu. Nikako da neki koncert pocne na vreme. No dobro, vredelo je sacekati.
Pocetak svirke odlican, Icina matrica pravilno podesena, sampling idealan, Bokerinijev glas takodje odlican, ali pravo osvezenje stize nam u liku i delu Dejana Stojanovica i njegove gitare. Ne treba trositi reci na Rigeta, taj se uklapa gde god ga bacis i o kakvoj god muzici da je rec. Naime, Dejan Stojanovic, bivsi clan starog niskog benda Triput (ako se ne varam i secanje me sluzi kako treba), izvrsno se uklopio u celu pricu, svojim jazzoidnim temama i ukrasima na gitari. Kako je svirka odmicala, bivao je sve kreativniji i kreativniji i bilo je pravo zadovoljstvo slusati teme koje je svirao. Bokerini redja sve same „hitove“! Tako smo saznali da je noc subvencionisana, svi bili za jednog, ali nijedan je za sve. Weekend cemo provesti na Speedu ali sledi ponedeljak u glib-u....nesto slicno proslom nastupu, sto se poezije tice, ali sto se tice svirke, ovde je bilo mnogo novina. Rige je virtuozno zamenio nekoliko varijanti usnih harmonika i duvaljki za koje priznajem da ne znam kako se zovu. Ica je ostao na svome, najblizi trip-hopu uz svesrdnu pomoc gitare. Publika zadovoljna, i svima je prijatno! Vece je uspelo! Muzika se kretala od mracnijih skala, ka plesnom trip-hop-u, veoma kreativno uklopljeno. Bokerini odlican na bini, vidno srecan sto se nalazi medju svojima, maltene u porodicnoj atmosferi (ovo je jedna od najboljih odlika Fidbeka, uvek se osecas kao na kucnoj zurci okruzen prijateljima – prim.N). Jos jedna noc u kojoj je Nis licio na grad! Bilo ih je poprilicno u Feedbacku proslih meseci! Nadamo se da ce gore pomenuti momci nastaviti u smeru u kome su posli. Ovo je bila jedna od komaktnijih muzickih postava sa kojima je Bokerini saradjivao posle benda Triput!
Sve je trajalo nekih sat vremena, sasvim korektno, ne treba preterivati, ljudski mozak alternativnije forme moze da prihvati u odredjenim dozama, sat vremena je prava mera.
Posle nastupa, ponovo se sirila fina muzika sa zvucnika, uz Kraftwerk i Computerliebe, ljudi sa osmesima na licu poceli su da se razilaze u hladnu noc!
Pedja Zivanovic