Znamo da gradu u kojem živimo nekada nije manjkalo bendova, radio-emisija i fanzina posvećenih tzv. muzici koja se pušta u mraku. Međutim, Niš do danas nije stvorio mesto čiji bi se ugled približio beogradskoj Akademiji ili KST-u. Retki posvećenici putovali su i još uvek putuju u prestonicu ne bi li doživeli koji sat provoda u odgovarajućem ambijentu. Čitave devedesete, pa i jednu deceniju kasnije, ovde se u javnosti nije mogla doživeti ni gotik rok, ni elektro gotik atmosfera niti nešto što bi moglo da asocira na slične, veoma dragocene kulturne i muzičke pravce. A cela jedna generacija odrasla je na ovom zvuku.

Onda je Peđa Živanović razmenio reč-dve sa Ilijom Milosavljevićem. Ko je gospodin Živanović to bi ovde trebalo da se zna. Ipak, potrošiti koju misao više o tom tipu uvek je vredelo truda. U vreme klasičnih stejdževa predvodio je Electro Body Band, a u vreme sofisticiranijih kulturnih izraza osnovao je znameniti niški Figurative theatre. Tu pojavu bismo, težeći ka jednostavnosti, mogli da opišemo kao neku vrstu underground dada art Fluxus pozorišta. Dakle, performans umetnik i industrial muzičar, odan najnekomercijalnijoj muzici svih vremena i projektima sa kojima je nastupao u većim gradovima ove zemlje. A Ilija – to je čovek od stila, koji do ove godine nije previše toga rekao. Prećutno se razumevši oko ideje, ova dvojica bacili su se na realizaciju nečega u Nišu što je srećno nazvano Music to play in the dark.

Osamdesete su bile nešto drugo. Kako, posle devedesetih i nultih, otvoriti nekakvu nišku Akademiju ili KST? Mnogo je mesta koja u ove dve strašne decenije nisu otvorena. Sedimo i čekamo da se ostvare vizije rukovodilaca kulturne politike grada, da sa svojih odgovornih funkcija uvaže druge pa i nas. A to što u Nišu mnogo čega nema, ne znači da nema ni publike. Nje ima, verovatno isto koliko i za pomenuta dva beogradska mesta, srazmerno i više nego tamo u prestonici. Niš je grad sa nešto boljom kohezijom i dostupnošću nego Beograd. Niš je pre drugih zaslužio jedno svoje mračno mančestersko mesto. Samo, posle devedesetih i nultih niški prostori ostali su pod ključem. Niš tu i tamo ima po koji dobar mračni prostor. Neke valja malo modifikovati, a neke samo vratiti nekadašnjoj nameni.

Neki od nas katkad skoknu do Akademije ili KST-a. Pa se posle druže na fejsu ili majspejsu. Nego, organizovati javnu žurku danas je daleko lakša misija nego nekad. Valjda je to stvar napretka tehnologije. Vreme u kojem živimo odmiče svojim tokom. Nekolicina didžejeva polako grade svoja imena. Candy Darlings stvorile su neku priču za godinu-dve. To - i još mnogo nepokrivenih ideja. Pokazalo se važnim da postoji dovoljno jaka volja, nečija blaga preduzimljivost, posvećenost, iskustvo, kontakti i znanje. Peđa je, to se sad može videti, izrastao u autoritet sa kojim bi se retko ko i od nas matoraca smeo odmeriti u poznavanju muzike. Ilija je taj koji se s njim razumeo. I nema šta da nas interesuju detalji. Eto koncepcije za žurke koje su po svojoj muzičkoj tematici, recimo, drugačije od onih do sada organizovanih u Nišu. Večeri mračnije muzike, smišljene da se evociraju uspomene i pokrene lavina! Tu su se našli Katarina Živanović, Nenad Popović, Ica Milosavljević i drugi Peđini stari saradnici. Prvi koji je ponudio termin bila je šarmantna i elitna niška rupa Yeti.

Yeti je jedno od kultnih niških mesta, locirano od Obilićevog Venca prema Bubnju odmah s desne strane. Kada uđete u Yeti, između šanka i zida ima prostora tek da se mimoiđu dvoje. Ko se uspne neviđeno uskim spiralnim stepeništem, zakorači neposredno u ambijent. Prostor za muziku koja se pušta u mraku. Februar, mart i april 2010. u Yetiju označili su početak nove vrste ubacivanja. Treba li posebno istaći da su ovo bile večeri najmoćnijeg provoda u Nišu u mnogo godina iza nas? Prva, februarska žurka, i odmah – kuriozitet! Nestanak struje, koji je blago podsetio na vreme devedesetih. Jedan jedini utikač na raspolaganju. Prostor samo u prizemlju. Čini se da se milion ljudi smestilo na dva kvadratna metra, bez gužve, nervoze i razočarenja. Nikada lošije predispozicije ni bolje provedeno veče. Prvi put u Nišu: Music to play in the dark Peđe Živanovića i Ilije Milosavljevića!

Stvar se u naredna tri meseca otkotrljala sama od sebe. Repertoar se proširio na new wave, punk i druge varijante alternativne muzike. Svaka nova žurka okupljala je do tridesetak posto više ljudi. Ovde su se stekli mnogi koji slušaju gothic, electro gothic, pa i oni koji vole nešto komercijalnije vidove mračnog zvuka. Music to play in the dark obuhvatila je svaku onu melodiju koju ste voleli da slušate u tami svojih soba, bila ona vezana za namračnije ili manje mračne muzičke pravce. Početkom maja 2010. nekolicina ljudi iz ovog društva, predvođenih Peđom Živanovićem in front, priredila je u niškom Skc-u nezaboravni Joy Division Tribute događaj. Što se toga tiče, odmah izađite na Youtube, jer se o toj atmosferi ne može napisati ništa. Bio sam svedok pravih emocionalnih provala kod pojedinaca i pojedinki koji su prvi put u životu doživeli stvarnu mančestersku scenu. dogodilo im se to usred grada u kojem žive.

Došlo je leto, a mesta za muziku koja se pušta u mraku pod vedrim nebom nema. Ili ga bar ove godine ekipa nije osmislila. Yeti je svakako postao premali za jesenji nastavak priče. Od septembra postoji dogovor za Feedback, trenutno najživlji niški prostor i najznačajnije mesto gde se promoviše alternativniji vid muzičke ponude. Feedback smešta više ljudi nego Yeti. Bliži je centru i poznatiji. Stepenice su šire, ne vode gore nego dole i šank je na licu mesta. Septembarski Music bio je bolji nego ikad. U trenutku zaključivanja ovog teksta pedesetak ljudi broji sate do petka 22. oktobra, kada je zakazan sledeći događaj. Nekoliko puta više njih možda ne broji sate, ali će svakako doći. U međuvremenu, komunikacija teče neprekidno. Fejsbuk grupa Music to play in the dark, sa svakodnevnim dogovaranjem play-liste, neobaveznim polemikama i uvek vedrim komentarima možda i nema sto sedamdeset osam hiljada poseta, lajkova i slično... Ali ovo je, odgovorno tvrdim, najkvalitetniji od svih postojećih prostora stvarne i virtuelne komunikacije ljudi svih gradova Srbije 2010. Voleo bih da me neko, kada se utvrdi nova metodologija istraživanja ovakvih teza, uveri u suprotno.

Otkuda, dakle, taj duh, tolika količina pozitivne energije? Odakle vedro raspoloženje u proklamovano mračnoj atmosferi? To bi se svakako moralo tumačiti raskorakom života koji postoji od osamdesetih do danas, imajući u vidu sve što su ovi ljudi videli, čuli i dotakli oko sebe. Music to play in the dark je verodostojna kulturna ikonografija ovog grada. Upravo zbog sveopšteg ludila u najnegativnijim konotacijama tu oko nas, kulturu je danas teško zamisliti bez naglašene pristojnosti. Čovečnost je nemoguće osetiti bez vedrine. Muziku je uzalud i slušati bez opuštenosti. Koliko je dobro upoznati nekoga na ovim žurkama! Zamislite mesto gde svako pronalazi nešto za sebe i gde je svako dobrodošao, gde se mrak pojedinačnih soba objedinio u prostor susretanja i dodirivanja mnogih naših konačno uvaženih osećanja. Na septembarskoj žurci u Feedback-u primećeno je da se osmeh satima nikome nije skinuo sa lica. Svi su ozračeni lavinom pozitive koju šire Peđa i Kata iz vrtloga svoje (zamislite, bračne!) ljubavne priče, zatim ludi životni ultraalternativac Ilija, a sa njima desetine ljudi koji su godinama negde tu, a sada napokon jedni do drugih. Figurative Theatre ne prestaje sa svojom misijom, Third I nastupa sa više optimizma no ikad, dada art piči prostorima alternativne urbane kulture, redakcija Odgovora s poštovanjem pozdravlja, novi niški prostori zovu.

Music to play in the dark vode iskusni i promišljeni ljudi. Ona neće izmaći kontroli i izgubiti svoj prisni duh. Ona ide beskompromisno dalje. Oko nje nema finansija niti bilo čije megalomanije. Svi ovde pomenuti projekti rukovođeni su čistom ljubavlju. Nama snage nikada neće ponestati – samopouzdano tvrde Peđa i Ilija. A mi prvi put u životu nekom verujemo.

Evo vam sada dela play-liste:
1.Bauhaus-Passion of lovers
2.Sisters of Mercy -Lucretia
6.New Order-Love vigilantes
9.Cure-Just like heaven
12.Cult- She sells sanctuary
13.David Bowie-China Girl
14.Depeche mode-Meaning of love
16.Sonic Youth-Kool thing
18.Echo and the bunneyman-Killing moon
21.Interpol-No I in treesome
22.Gang of 4-Damaged good
23.Iggy Pop-Lust for life
24.T-Rex-20century boy
26.Placebo-Special needs
28.She wants revange-I don't want to fall in love
29.Rational youth-City of night
30.Stranglers-No more heroes
31.Sex pistols-Anarchy in UK
32.Clash-Jennie Jones
33.Dead Kennedys-California Uber Alles
34.Exploited-Punk's not dead
35.Diorama-Synthesize me
37.Neuroticfish-Prostitute
39.Soft Cell-Tainted love
41.Siouxsie and the banshess-Passenger
42.The Cure-Love song
44.The Smiths-This charming man
45.Tuxedomoon-In a manner of speaking
46.Dead Can Dance-Carnival is over
49.Nachty-Decide
51.Joy Division-Love will tear us apart
52.Laibach-Tanz mit Laibach
53.Nine inch nails-Closer
54.Ladytron-Play girl
57.Pixies-Wave of mutilation
60.Sisters of Mercy-Walk away
61.Videosex-Detektivska prica
62.Visage-Fade to gray
64.Alphaville-Big in Japan
67.Bauhaus-Kick in the eye
68.Cabaret Voltaire-Sensoria
69.Client-Price of love
Ivica Živković