29.10.2010., upad 150din.
Koncerta sezona u gradu Nišu se baš zahuktala ove godine i izgleda nema nameru da stane. A dobar deo kvalitetnih dešavanja u ovom gradu se dešava upravo u Fidbeku koji eto već šestu sezonu uspeva da (p)održi te neke alter indi andergraund skrajnute itsl scene. Oba benda su i ranije svirali u ovom prostoru a ovoga puta su rešili da udruže snage jer kapiram da se Kerozini i Štutgart i privatno druže.
Kiša Kerozina je svirala prošli put 15.10.2009. dakle od prilike godinu dana ranije (tada su još imali i „Srebrna“ u nazivu). Tada kao četvorka, danas trojka ali to je manje bitno. Bitno je da su za ovaj koncert imali jako dobar razlog, pre mesec dana i možda malo jače izašao je album za „Slušaj najglasnije“. Album se može i skinuti sa neta (proskitaj po ovim stranicama za isti). Pa je ovo eto bila prilika da čujemo uživo ono što smo „varili“ u proteklom periodu. Krenuli su sa „1000“ i ja sam već bio zadovoljan. Bez obzira što su mi ovi momci drugari, realno/objektivno/kako god KK JESU dobar bend i dele tu nesreću ostalih niških dobrih bendova da ne mogu da naprave nešto više jer prosto nisu iz Beograda, a grad Niš nema niti izdavača niti medije (sem tu i tamo nekog net glasila khhh khhh) koji bi podržali bilo koga iz ovog mesta. Šteta jer mislim da je njihovo vreme UPRAVO SADA! Jer, KK sviraju taj alter indi post pank vat evr zvuk koji je trenutno ponovo „in“. Znate već Repetitor, Petrol, Nežni Dalibor, i ostali Popboks itsl bendovi. Dok meni sve ovo prolazi kroz glavu nizale su se i „Jutro“, „Dodiri“, „Virtuelni svet“, ne ovim redom naravno ali je odsviran čitav album čini mi se i nešto preko toga tako da smo dobili nešto preko sat vremena svirke. I više nego što sam se nadao, tako da prosto morate biti zadovoljni ovakvim iskrenim nastupom. Eto, sad mi padaju na pamet Bernays Propaganda koji su sa dva albuma svirali kraće od sat vremena.
Posle nešto duže pauze, Štutgart je bio na vezi tj Onlajn. Kad sam već pomenuo Popboks bendove gore, evo vam još jednog. SO su treći put ovde ako se ne varam. Jedared u Niškoj Banji, jedared u Fidbeku i evo sada treći put. Iza sebe imaju album „Radost svakom domaćinstvu“ a ja ih se sećam još iz demo vremena kada mi je dopao onaj promo disk gde je svaka pesma imala spot snimljen foto apratom. I tada su mi se jako dopali i sećam se da sam dosta izvrteo te pesme „Oni i mi“, „2 miliona ljudi“, „Kao Šarlo“, „Muzika je važna“. Album nisam ispratio ali su sve te stvari svirali sinoć pa je to meni lično nekako i bio hajlajt njihovog nastupa. Šteta samo što je narod već počeo da odlazi polako. Valjda je to problem kada dešavanje počinje kasno a u Fidbeku izgleda počinje sve kasnije i kasnije i ovo je moja zamerka niškoj publici. Ipak SO su odsvirali „za sve pare“ isto nešto oko sat vremena. Nastup je bio u nekoliko reči energičan, neurotično-histeričan, i pomalo bučan tako da sam ja morao da se pomerim pozadi. A eto i sada mi zuji u ušesima. Elem da se vratimo na ono „energičan, neurotično-histeričan“. Kada u postavi imaš samo bas i bubanj znači da moraš sa manje da izvučeš više što će reći da moraš dobro da se potrudiš, oznojiši i daš sebe 110%. A SO se dao te večeri pošteno. Šta je još ostavilo utisak? Proliveni znoj, dranje u mikrofon, posebno momenti u pesmama kada kao da se obojica u nekim urlicima ili stihovima nadgrađuju i natpevavaju. Besno! Da, to tako zvuči! Samo da su vokali bili malo jasniji a sveukupno SO manje glasni(ji)...
Gledamo se i drugi put.
txt Nenad, foto Marjan