Eto, posle sto godina slusanja istih dobili smo priliku id a vidimo ove poznate face uzivo. Killing Joke sun a sceni 30 i kusur godina, menjali su svoj zvuk od albuma do albuma, prosli sve faze od ranog new wave - post punk zvuka do srednjek coldwave industrial rock zvuka do ovog novijeg coldwave alternative zanra koji objedinjuje i sve njihove prethodne etape. Kako je novi album “Absolute Dissent” potpuno ispunio ocekivanja bilo je jasno da ce ovaj koncert biti odlican i magican. Najavljena turneja kao promocija novog albuma igrom je slucaja zakacila Zagreb jer je koncert u Moskvi 6.10. bio otkazante je bend odlucio nastupiti u Hrvatskoj.
Tacno u 22h kako je bilo i najavljeno krenuo je intro koji je kombinovao Blade Runnerdijaloge i muziku iz Eyes Wide Shut. Na scenu izlaze gitarista, basista, bunjar i mladjani horrorbilly klavijaturista. Krece “Tom’s World” in a scenu istupa Jaz Coleman u punoj snazi, standardnom kombinezonu i scenskom sminkom oko ociju. Jaz je bio fantasticno raspolozen. Zvuk sasvim fino odmeren, ni preglasan a ni tih, moglo se lepo uzivati. Zagrebacka publika po standardu hladna i potpuno nezainteresovana za koncert, dosla je
promovisati nove krpice svojih goth butika. Jedva je sacica od 10-tak ljudi skakala i uzivala u koncertu. Odmah na startu potpuno neocekivano nakon prve numere krece “Love like Blood”, euforija krece. Scenska rasveta se pretvara u crveno i Jaz pokazuje da jos uvek ima itekako mocan i iksren vocal. Njegove sposobnosti da izvuce eonski star krik a opet istovremeno i pop vocal 80tih i ovde su dosle do izrazaja. Gitarista deluje veoma nezainteresovano za ceo koncert a opet se stice utisak da deluje veoma skoncentrisano na samu muziku i da je poptuno odsutan ploveci njenim svemirom. Promocija novog albuma otpocela je sledecom numerom “In Excelsis”, sjajna pesma, jos bolja uzivo. Opet hit “Wardance” pa jos jedna sa novog, ovaj put pesma koja otvara album - “Absolute Dissent”. Nove pesme su veoma dobro zvucale u odnosu na stare, verovatno iz razloga sto bend vise uziva svirajuci ih jer su hitove poput “Eighties” i “Love like blood” verovatno presvirali vise od 1000 puta. Jaz je veoma teatralan na sceni, medjutim pre pocetka svake pesme pokusava da publiku malo oraspolozi i natera na haos. Publika nijednom ne odreaguje i covek je vidno razocaran. Ostatak benda bukvalno krece da odradjuje koncert. Nizu se “Bloodsport”. “E.s.s.” pa opet nova “This World Hell”. Neverovatno da je tonac uspeo z ate nove pesme podesiti istu raspadnutu produkciju koja ujedno zvuci poput raw materijala a opet ima kompresije dovoljno da sve puca od jacine.

Krece “Fall of Because” publika se malo pokrece u prvim redovima. Po zavrsetku sledi mala pauza, Jaz se dogovara nesto sa klavijaturistom i krece fantasticna pesma koja zatvara novi album “Ghost of Ladbroke Grove”. Pesma je poptuno neocekivano masu naterala na veliki aplauz pre i posle iste. Vec postaje zagusljivo i veoma znojavo. Scensko svetlo se opet menja u crveno, sledi “Madness” a zatim “Requiem” i onda najvise odusevljenje (pozere smo odmah prepoznali) – ide “Eighties” i to odsvirana veoma verna originalnom snimku. Konacno malo gurkanja i skakanja. Ne razumem da se neko iscima da dodje na koncert i bleji u masi ko mazga. Ekipa koja je dosla iz daleka se najvise i provodila ocigledno. Zagrebacka publika je verovatno zasicena svega. Zatim jos jedna fantasticna pesma sa novog albuma “Great Cull” – sjajno! Kakva energija! Ovaj bend je ziv spomenik da postoje bendovi koji i posle 30 godina rada idalje izdaju dobre albume i svoj zvuk, iako znatno promenjen, istrazuju i pronalaze neki novi put. Sta bi se samo desilo sa bendom Ministry da su posle albuma With Sympathy ostali u istim synth pop new wave vodama? Ili recimo sami The Beatles da su ostali na vrckavim Love me Do hiticima? Killing Joke su stvarno uzivo fantastican bend. Vredelo je puci para samo da se vidi 20 minuta njihovog nastupa. Slede “Fresh Fever” a onda moja dugoocekivana “Asteroid”, autobiografska pesma Jaza Colemana. Slede “Depth Charge”, fantasticna “The Wait” gde opet ljudi pokazuju da ima i zivih, zatim “Pssyche” i tu zurka staje. Killing Joke odlaze sa bine, pederasti mali klavijturista se pozdravlja sa masom. Krece zvizdukanje i dozivanje benda. Rouidiji skakucu po bin ii sredjuju mikrofone. Ekipa se vraca. Sa desne strane bine na zidu stoji setlista zalepljena na kojoj ispod crte pisu jos tri pesme. Na zalost, verovatno zbog loseg prijema, Killing Joke odlucuju da odsviraju samo jos jednu pesmu i to “Pandemonium” (ne secam se da li su bile dve ili jedna ali zasigurno je bila Pandemonium za kraj – alcohol preuzeo mozak). Koncert se zavrsava , Jaz najavljuje da cemo se svi videti opet. Sjajan tip, imali smo prilike malo da procaskamo sa njim pre koncerta, veoma normalan cova. Razdragan, nasmejan i pun pozitivne energije.

Iako je publika bila mrtva i nezainteresovana, koncert je prosao fantasticno. Killing Joke su pokazali da idalje neguju underground zvuk id a se nisu odali sladunjavosti svelte strane muzicke industrije. Jos uvek su u punoj formi. Nove pesme zvuce fantasticno. Ako budete imali prilike, idite i pogledajte ovaj bend. Necete se pokajati. Sve u svemu, jedno lepo vece, koje se kasnije zavrsilo klizanjem po Sali i padanjem po blatu.
Mihajlo Obrenov