Caffe Goč, Vrnjačka Banja, 28.08.2010. slobodan ulaz.

Vrnjačka Banja je dobila i svoju prvu hard core svirku. Fakat da su na njoj svirali tri metal benda plus gore pomenuti Green Day tribute, ali sve oko organizacije i same realizacije same svirke je bilo u najpozitivnijem duhu hard core scene, kakva bi ona trebala da bude u teoriji.
SUBTRACION
Za one koji nisu iz Vrnjačke Banje, a 98% onih koji će čitati ovaj tekst su u najboljem slučaju u Banji bili u prolazu na ekskurziji, Goč je kafić u samom centru grada, koji je, nažalost, vrlo retko korićen za svirke. Ovoga puta dečaci iz sastava The R.I.P. su sve dogovorili i organizovali u par dana, a koncert će ostati i upamćen po tome da je kompletno reklamiran samo preko facebooka-a i sistemom „od uva do uva“. Video sam i nekoliko sićušnih A4 plakata po gradu, ali oni nisu imali šanse da opstanu duže pored višemetarskih plakata za Severinu i diskoteku Podroom, najveću vrnjačku diskoteku. Veče pre, u vrnjačkom parku, u Paviljonu, svoj skup su imali vrnjački hip hoperi, ali je ceo ugođaj pokvario nedostatak bilo kakve reklame i očajan razglas. Elem, da nekako dođem do same svirke. Sve je počelo sa vrlo malo kašnjenja uz solidan broj prisutnih, nekih stotinak ljudi, od kojih je deo sedeo ispred, a neki su čak i slušali celu svirku iz bašte Goča (recimo deo ekipe nekadašnje radio emisije „Planeta Dosede“). Prvi su nastupili Green Day tribute, ritam sekcija svira ili je svirala u još nekoliko vrnjačkih bendova, a dečku koji peva i svira gitaru je ovo prvo pojavljivanje, bar koliko ja znam. Zvučali su solidno energično i čvrsto, sa vrlo nisko umiksovanim vokalom. Ja baš i nisam neki poštovalac Green Day, ali unutra je bilo dovoljno ljudi koji su znali stvari, a moja preporuka je da se momci okrenu autorskim pesmama, ovo im je solidna podloga da imaju čime da popune repertoar, dok ne urade dovoljno svojih stvari. Sledeći su bili Ponovoh, čije je ime izvedeno iz činjenice da su se okupili kao neka vrsta tributa metalcima Opeth. Ne svojoj prvoj svirci u Paviljonu, pre dva meseca su i svirali samo obrade Opetha uz jednu svoju stvar. No, ovoga puta je odnos autorskih pesama i obrada bio obrnut, što je za svaku pohvalu. Vrlo dobar zvuk, Ognjen je ponovo potvrdio da ima obećavajući vokal. Što se mene tiče, snimanje demo snimka bi moralo da im bude sledeći korak. Sledeći bend su The R.I.P., tribute to System Of A Down. Oni su u nekoliko navrata počinjali i prekidali sa probama, a konačno smo imali i prilike da ih vidimo i na delu. Sad, sa jedne strane svirati SOAD uopšte nije lako, tako da nećemo sitničariti previše, no momci su korektno prošli kroz 7-8 obrada, raja se lepo provodila kao i na predhodna dva benda, tu i tamo su se zakuvavale šutke, pevanje sa bendom, znači svima lepo. Finalni bend cele večeri su bili Subtraction u kome sviramo Nemanja iz Schizophrenie i ja, plus podmladak Darko (svira i u Ponovoh) i Jovan (ex-KFTN). Da se ne lažemo, ovo je jedini bend čiju sam svirku u celosti ispratio, napolju je bilo previše sveta sa kojima se moglo popričati i kakav lep aber razmeniti. Od svih bendova koji su svirali, mi smo imali nekako najstariju publiku (to valjda zbog mene, nema druge), mada je na koncertu generalno bilo mnogo vrlo mladog sveta. Subtraction su bend koji, otprilike, svira thrash metal, tokom leta smo uradili četiri naše stvari, od kojih smo svirali tri, ostatak vremena smo potrošili na covere nama dragih bendova (Sepultura, Dismember, Kreator..). Zvuk je bio solidan, publika potpuno u ravni sa muzičarima, što je lep osećaj, Darko tako peva da mu mikrofon i ne treba, Nemanja sav u znoju nakon prve pesme, Jovan opušten i raspoložen. Vrlo lepih pola sata. Druga polovina Schiophrenie nam je kasnije udelila puno komplimenata, a slično se izrazilo i najotrovnije pero Kraljevačkih novina Filip (ex-Total Destruction zine, čik da vidim ko se seća tog zina) (hej, ima nas, možda ne toliko starih, ali sa dobrim sećanjem – prim N :P). Vrlo lepo veče, koje nije pokvarila ni kiša koja je počela odmah po završetku koncerta, dovoljno ljudi, lepa atmosfera, jedino je bilo primetno da su članovi nekih bendova potpuno zaobišli posetu koncertu, što se uklapa u moju tvrdnju da je ovo bio pravi hard core koncert.
Miroslav Stašić