Kao I uvek, Drudkh isporucuju atmosferu za pamcenje. Pitanje je da li je ovaj album vredan truda preslusavanja. Istorijski, Drudkh su dokazali svoj kvalitet, i on je na neki nacin kulminirao u epskoj elementarnoj nepogodi pod nazivom Blood in our wells. Nakon toga, Songs of grief and solitude predstavljaju laganu muziku za meditaciju, dok Enstrangement predstavlja svojevrstnu labudovu pesmu punu obrta, i solistickih momenata koji intenzivno pune slusaoca emocijama i izaziva cak i danas burne, jako burne reakcije. HOS predstavlja svojevrstan preokret, album koji moze znaciti novi pocetak benda, ali sluti na katastrofu. Ovaj album nije vruc, vec podgrejan. Njegova postojanost je nejaka I nejasna. Njegovi efekti se slazu, I, kao neki referentniji albumi zanra, kao sto su SONK i DMDS, trazi pozornog slusatelja, I vernog fana. Za razliku od prvog, ovaj album je mirniji, a za razliku od drugog, nema tu dozu elementarne kultnosti. Interesovanje za Drudkh svakako postoji, i sve vise raste. To je nesto sto veseli mene kao prosecnog ljubitelja black metal zvuka, ali doza kvaliteta I ozbiljnosti mora biti mnogo koncentrisanija. Duzina albuma je svega 40ak albuma, ali, kao I uvek, drvenasti iznenadjuju kvalitetom i predanoscu svom zvuku. Ovde jace zamerke mogu doneti samo hronicno nezadovoljni ljubitelji gitarskog zvuka. Elementi izlecu iz zvucnika, i cine, kao i uvek, tipicnu Drudkh celinu. 7.5/10
Ilija Đurđanović