Bjesovi u Krusevcu

Krenimo unazad.... Sa koncerta smo izašli u trenutku kada su Bjesovi završavali treći sat svirke i počinjali „Zemlju“ od EKV-a. Pre toga je išao trio hitova „Avioni pevaju“ (otpevana u bolnom falšu od strane fana iz publike), „Ime“ i „Bolje ti“. Ostatak trećeg sata je bio ispitivanje strpljena prisutnih (dupke pun KCK) uz tri (!!!) uzastopne verzije pesme „Aikido“ Braće Left (jedne od onih pesama koju svi koji su u devedesetim slušali ovdašnje bendove vole i pamte), zatim par stvari sa novog albuma, „Laku Noć“ npr, pa iskasapljene verzije „Moj put“ sa trećeg albuma, te sviranja „Lutka“  ajki, što bi trebalo da znači da spremaju album obrada ovdašnjih bendova, pre toga je svirana i neka stvar grupe Tako (ako sam dobro čuo najavu). Prva dva sata su prošla u detaljnom i iscrpnom češljanu drugog, trećeg i četvrtog albuma, plus one tri opake stvari sa „Naživo“ albuma na radost publike. Nije smetao ni mutan zvuk, ni razglas koji je mogao da bude malo jači, ni bubnjar koji nije imao svoje veče. Bjesovi su gruvali, mrgodni i svesni ko su i šta su, publika je kuvala, šutke u prednjem delu, refrene svi kantaju i šta se inače već sve radi na koncertima dobrih bendova. Onda smo u ušli u finale kada se čekalo da bend odsvira gornje tri pesme i da ode sa još jednom rutinskom pobedom u gostima (drugom u mesec dana). Taj treći sat je podsećao na neku vrstu performansa gde je testirano strpljene publike. Nisu oni nikada bili konvencionalana pojava, daleko od toga, ali su ovakvi eksperimenti zanimljiviji za prepričavanje, nego za prisustvovanje. Što reče moj brat, sutra ujutru: „Dal su završili do sada?“.

txt: Miroslav Stašić, foto: Marjan Stojnev