srpski film (namerno malim slovima) je pravi srpski film. Kopira reči, mesta, bareljefe i istoriju autentično, u skladu sa uslovima, i bio bi realan da se zove npr. Italijanski Film. Ovako on pije vodu samo i jedino u van-srpskim okvirima. On srbima (opet namerno malim slovima) može biti objašnjen samo uz pomoć mašte i logike. To je jedna bačva, ta bačva je do pola napunjena italijanskim vinom, a od pola je prazna, i to je to. Objasniću date praznine, a vino treba aktuelizovati kroz popularne cene, a ne brend, u čemu svi marketinški stručnjaci greše. Cena je početak i kraj svakog brenda. Logo, izgled, lepota i potreba, sve to ustupa mesto ceni. Srećom, i cena ima svoju metafiziku, i to visoku metafiziku. Metafizika je tu da objasni neobjašnjivo, a fizika-objašnjivo. Fizika tretira razum, a metafizika-emocija. Zato se predstavlja kao meta-žanr, iako je to u stvari žanr. Jer se siluje intertekstuelnost, i omnidelotvornost. To ne postoji.

Istorija je pokazala da je Srpski film propao. Takva istorija ne traži pisane izvore, jer je svako ponavljanje natrljavanje na nos očiglednog, svakom ko živi i stvara ovde, tj. Nama koji nemamo poštovanje naše okoline, tj braći i sestrama umetničkog roda, koji nadilazi rodove, ali ne sve rodove. U vojsci smo svi isti, zar ne. XD Ne može se izgurati ono što ne može biti izgurano, i brutalno ponavljanje tj. Jednačenje samo sa sobom u delotvornosti nadilazi samo negacija Srpski Film nije jedini dobar srpski film. Hvala bogu da je tako, ali to ne shvataju zapadnjaci, jer im stvari objašnjava, na Fantasiji a i drugde, kad god stigne, svi znamo ko.

Jedina stvar na koju SF pristaje, i koju gura u prvi plan jeste da je stvaran. Ljudi će poverovati u sve što želite, i to je ono što NJIH boli, istina koju im svi govore, a oni, kao najpametniji, ne žele da prihvate. Ovo nije stvarnost. Ništa je stvarnost, i stvarnost je ništa, bar tako kaže moderna fizika, a ja se slažem, jer volim one koji poštuju rad i borbu za priznanje, a ne prazan diskurs na datu temu. Disko! Idemo dalje.

Stilski, nemam zamerke. Stilizacija je vrhunska, i na tome skidam kapu ovaj film prati trend domaćih filmova koji lepo izgledaju, i ja to poštujem, i pozdravljam. Ali, treba se zainteresovati i za metafiziku radnje. Ona ovde postoji, ali u tragovima. Ova muzika nema duh, jer nije povezana sa video linijom, i pomenutim tekstom. To nije među-tekst, jer nema nište između. Ovo nije dobar film. To je sve što govorim. Nema dokaza, nema ni radnje. Sve je naslagano kao vreće u ambaru. Izgleda lepo, štedi prostor, ali nije umetnost, jedina je razlika u tome što se ovde štedi na vremenu tj fimskoj traci, što je opet prostor.

Uživajte u promociji srpskog filma koja neće dugo trajati. Ovo što mi hoćemo se gradi bar jedan vek. Jedva čekam vek koji nastupa, jer vreme počinje od nas, srpskih filmadžija i umetnika koji se filmom bave. Jedva čekam prvu sociološku studiju o srpskom filmu, jer on to zaslužuje. Srpski film će dobiti tek fusnotu. Zasluženo.

Ilija Đurđanović