Sound and Visions festival, Majdanpek 2010.

Majdanpek, grad koji je zakopao zlatnu žilu kucavicu i svoju decu poslao u neke nove pohode postajući sinonim za urušavanje i nestajanje, grad koji je prvi predao ključeve apokalipsi i ostao da tavori u svojoj rupi.

Ali, neki ljudi nisu želeli da prepuste grad zubu vremena već su rešili da plombiraju oštećene rupe i pokrenu zarđali mehanizam kome je jedno dobro kulturno-umetničko podmazivanje bilo itekako potrebno.

Faške, Peđa i njihova ekipa su zaslužni što se desio prvi Sound and Visions festival od 25. do 27. juna 2010. godine. Najzad je neko uspeo da pokrene turbinu i da zamajac koji će nastaviti sa okretanjem i dovesti stvari u ravnotežu; držim palčeve da tako bude.

Sam spust autobusom niz litice Majdanpeka je bio fascinantan. Grad, jedinstven po svojoj soc-realističkoj arhitekturi, gde kaskadne zgrade, planski građene za rudare, majstore i sve one koji su bili privučeni zlatnom groznicom, odiše nekim čudnim mirom, sivilom, deluje napušteno, sablasno, sa mnogo mirnih pasa lutalica i čistim ulicama. Oblačno vreme je išlo na ruku ovakvom doživljaju.

Sound and Visions festival čine Kratki metar, Open Source, Muzički program, Video art i Video spot.

Činjenica da sam bio aktivni učesnik festivala u okviru Mizičkog programa nije mi omogućavala da ispratim festival onako kako sam želeo. Uspeo sam da zakačim nekoliko projekcija Kratkog metra, nastupe svih bendova koji su učestvovali, video spotove i fenomenalnu Audio-video instalaciju Ane Vujović “Višečulni prikazi” u napuštenom bazenu jedne osnovne škole.

http://www.soundandvisionsfestival.com/program.html

KIŠA KEROZINA, bend u kome sviram bas, Maki gitaru i Stefan bubanj, nastupio je prve večeri festivala ispred hotela u centru grada. Kiša nas je zaobišla tako da je Kerozin mogao da zapali centralne gradske ulice.

Tonska proba je za mene nešto najneprijatnije u celom ovom muzičkom “hobiju” kojim se bavim. Gomila buke, uvek neka mikrofonija, pucketanje, secanje opreme, čine ovaj deo akcije napornim. Srećom, za miks pultom je bio tonac iz Beograda, čuveni Kljun koji svoj posao radi predano i fenomenalno. Pored bine smo postavili mali video bim preko koga su klizili snimci nekih događaja koje sam uz Makijevu pomoć izmontirao kao propratni materijal. Mislim da je to bio dobar potez, doživljaj je bio potpuniji, sa bine sam provalio da ljudima pažnja ide ka platnu, nisu gledali samo u nas.

Zvuk na bini je bio dobar, mi smo svoj set odradili odlično i bili nagrađeni dobrim aplauzima posle svake pesme. Uvek postoji doza nelagodnosti kad prvi put nastupaš u nekom gradu, pogotovu kad većina nije upoznata sa tvojim radom, međutim, ljudi iz Majdanpeka su znali da cene svaki trud koji je dolazio sa stejdža.

U pauzi su na platnu išli spotovi bendova Petrol, Nahty, Jarboli, Repetitor, čak i spot benda Plasma-arc Machining što je za mene bilo prijatno iznenađenje. Odličan prelaz nakon Kiše Kerozina i uvod u svirku naših prijatelja Stuttgart Online. Moćni dvojac bez kormilara je rasturio svirku kao i uvek kad sam ih gledao.

 Stuttgart Online

U pola 2 ujutru je zvanično završen prvi dan festivala i ekipa se raštrkala a drugari otišli na neki after parti. Umor je došao po svoje tako da sam zbrisao na gajbu da ugrabim par sati sna.

Sumorno vreme nas je smaralo tokom subote i nedelje sa sitnom kišom čije su kapljice letele poput inja nekom čudnom horizontalnom putanjom usled naleta vetra. Bili smo uglavnom na gajbi, šetali do restorana na klopu gde smo uvek bili u društvu članova drugih bendova. Svakome s kim sam pričao bilo je ok sve što se dešava u Majdanpeku i svi su sa zadovoljstvom prihvatili poziv za učešće na festivalu.

Odlični nastup mojih starih drugara, benda Petrol, sa kojima sam već jednom delio binu pre par godina. Par novih pesama koje su izveli obećavaju još bolji album od dobrog prvenca.

 Petrol

Nakon njih Multietnička Atrakcija. Ko je bio na koncertu mogao je da oseti neverovatnu dozu energije sa bine i naravno da fidbek u ovakvim situacijama ne može da izostane, publika je bila oduševljena. Osman i Demir su razvalili set i ostavili nas u tišini kiše koja je dobovala po nadstrešnici koja je zaklanjala binu i publiku.

 Multietnička Atrakcija

Kroz razgovor s nekim likovima saznao sam da je pored alkohola glavno opojno sredstvo kojim “mladi” u Majdanpeku rasturaju svoju glavu i i hrane telo LSD. Šok! Možda informacija nije potpuno tačna ali je zabrinjavajuća.

Dosta prijatnih ljudi i raznih priča, meni kao starom introvertu koji voli da sluša i saznaje stvari bile su više nego zanimljive. Drugog dana sam se osećao kao da sam već duži vremenski period prisutan u ovom gradu. Nosio sam foto aparat i trudio se da zabeležim neke zanimljive trenutke.

Poslednje večeri smo odgledali pobednički film Kratkog metra, ako se ne varam to je „Foto atelje“, režija Lukas Nola, eksperimentalni film koji me nije ostavio ravnodušnim.

Bend Kriške sam prvi put imao prilike da čujem i bio sam oduševljen zvukom, pesmama, preciznošću kojom ih izvode i energijom koju ulažu u to.

Jarboli su odsvirali jednu pesmu, krenuli sa drugom ali ja sam u mislima već krenuo da se pakujem i planiram kad da ustanem, jer smo autobus za Niš imali ujutru u pola 7, nakon toga nijedan.

Poštedeo sam vas pikanterija i dao kratki prikaz onoga što se dešavalo na festivalu zabeleženo mojim čulima. Fotke govore više od reči, znam da je otrcana fraza ali uverite se sami.