EXIT 2010 - Pregled

Dakle, proslo godinu dana i eto nam opet Exit festivala. Ovaj put najavljivan kao 10. i najbolji ali kako za koga. Iako su bila prisutna velika "trenutno aktuelna" imena poput Missy Eliot, Mike, Placeba isl, nekako cela ta prica prelazi u nesto electro i neverovatno njanjavo. Ne znam, imam utisak da je prethodnih godina bilo energetski punije u muzickom smislu. Nego idemo redom po danima:

Prvo sto je dosta nerviralo kod samog odlaska na festival su narukvice koje su ovi iz EXIT tima po uzoru na svetske festivale uveli. One na Sziget festivalu su se bar mogle lepo zalepiti za ruku, na ovima je taj jedan deo konstantno visio sa ruke. Ali da ne cepidlacimo, prvo sto sam zeleo da vidim su lokalni Concrete Sun. Nazalost dodjoh na pola njihovog nastupa. Momci su sporija verzija benda Down sa veoma dobrim vokalom. Uhvatih jedva 3 poslednje pesme. Lepo su momci svirali, jedina zamerka je sto se bas ne snalaze na bini. Veoma su staticni. Mase jedva da je bilo 30-tak. Ove godine je inace EXIT bio 5 puta manje posecen nego inace. Sledeca destinacija - Bad Brains. Kao jedan od starih fanova nisam bio razocaran kao neki drugi. Slusao sam BB u vreme kaseta kad se nije znalo ni kako izgledaju. Prijatno sam se iznenadio krajem devedesetih kad sam zapravo otkrio da su u pitanju crnci. Njihove pesme su uvek bile brze, pune brejkova i sjajnih brzih oldschool vokala. Na scenu su dakle izasla cetvorica starijih afro-amerikanaca i krenula da prase oldschool hardcore. Zvuk je bio katastrofalan ali je sama njihova pojava bila itekako simpaticna. Pevac je bio toliko preduvan da je konstantno drzao neku belu maramu na glavi izgledajuci kao da se boji sunca ili neceg drugog. Tri brze pesme od po minuta pa rege pesma od 5 minuta i tako u krug do kraja koncerta. Drago mi je sto sam ih video. Oni su stvarno bili nesto na sceni pre dobrih 30 godina. Danas je to vise onako koncert samo za fanove koji su zeleli da ih vide, muzicki veoma retro i veoma neusvirano. Neke pesme tj. Hitove skoro da nisam ni prepoznao koliko su ih izbrljavili i koliko je pevac otisao u kontru sa pesmama. Posle Brainsa krenusmo gore da bi zavrsili na Reflections of Internal Rain, amerikanizovanim post hardcorerima. Iako ne slusam takvu muziku, moze se reci da su momci otprasili za medalju, sjajna ritam sekcija i ostra gitara sa tvrdim punk rifovima i Iron Maiden deonicama. Masa je itekako uzivala. Na zalost svirali su veoma kratko, oko 30 minuta. Kasnije smo otpalili na Hitman. Standardno. U iscekivanju tih Suicidal Tendencies kum je doneo rakiju, tako da je od njih ostalo samo maglovito secanje i neki flashevi. Probudih se pijan oko 3 izjutra na Fusion bini. Taman kad su pocinjali moji drugi favorite za to vece – sjajan hip hop / dens projekat iz juznoafricke republike – Die Antwoord. Yo Landi, Ninja i DJ HiTech su izleteli na binu i razvalili masu sa sjanim hitom “Enter the Ninja”, nizali su se tu svakojaki hitovi sa njihovog albuma prvenca. Yo Landi na zalost ne izgleda toliko dobro koliko izgleda na fotkama. Njihov nastup je stvarno bio pozitivan i napucan iako su svirali u 4 izjutra. Posle 45 minuta, zavrsavaju sa remixom “Enter the Ninja”. Odavno svanulo, noge i mozak postali teski. Odlazim kuci da napunim energiju za sutrasnji dan.

Drugi dan krenusmo da pogledamo prvo taj The Horrors, da bi se ispostavilo da je EXIT zamenio nastupe ATR i Horrors ate na binu izlecu Nic Endo i Alec Empire i krece digital hardcore polivanje. Kako se Atari Teenage Riot ugasio tamo 2002. ovo je bila poslednja prilika da ih vidimo uzivo, i nismo se pokajali. Skoro sat vremena prebrutalne, prebrze i preenergicne svirke. Njihova setlista se sastojala iz skoro svih hitova sa sva tri albuma. Moram da priznam da je Nic Endo preterana riba uzivo. Sto kazu – i glas i stas! Na zalost, u masi jedva 400-500 ljudi, prazan mainstage. Ovo je inace bio samo jedan od 6 koncerata koje su ATR uradili ove godine i stvarno je bezveze sto su ih mnogi fanovi propustili jer je satnica bila zamenjena. Posle njih Horrors. Stajaznam, pogledao sam 3 pesme i smorio se. Verovatno bi utisak bio bolji da su svirali pre ATR, ovako su posle sve one buke i rasturanja zvucnika izgledali kao neka mtv decica. Otpalih na Behemoth koji svi toliko nahvalise. Stajaznam, nista posebno – obican drljajuci metal bend koji se jos uvek pali na pentagrame i satanizam. Ni po cemu originalni, sta vise – smorili su za 5 minuta svojim dosadnim drljanjem duple pedale. Scensko svetlo im je bilo za pohvalu. Aranzmani za popravni. Placebo – isprazno MTV smecje. Cak su i okoreli fanovi prokomentarisali da je bolje sto ovo nisu gledali. Istrcali sifolirani u nekim belim odelima, dodvoravali se klinkicama u prvom redu. Bilo mozda 1-2 hita koje znam, pogledao 8 pesama i put pod noge. Odradjeno do kraja. Ovo vece se za mene rano zavrsilo. Otidjoh kuci dosta smoren jer me osim ATR-a bas nista nije interesovalo.

Treci dan je protekao uglavnom lepo. Isli smo da gledamo S.O.K. 91, novosadski hardcore bend koji za divno cudo peva na srpskom. Momci su posteno otprasili i napravili odlicnu atmosferu iako opet nije bilo puno ljudi. Posle njih Vox Populi, takodje dobra svirka, harizmaticni pevac i dosta cukanaj bubnja. Na Live bini su zatim poceli Koma, novosadski alternativni rock bend koga predvodi Comi iz Ritma Nereda. Pogledasmo malo i njih, onako Satriani solaze i dub ritmovi, na zalost sve instrumentalnog karaktera. Royksopp pogledali malo. Electro svirka na nivou, na zalost vocal kompletno isao na playback. Nekako dobro sto nema puno ljudi, lako smo mogli doci do prvog reda i uzivati u muzici. Nije bilo toliko guranja. Zatim na Explosive bini poceli Al & The Blackcats, fin rockabilly sa punk momentima, momci su bas otprasili posteno. Kontrabas sviran na punk nacin. Lepa atmosfera. Explosive stage se tada napunio do kraja. Nikad nisam video puniju tu binu – na scenu stupaju The Exploited. E to je vec bila svirka za pamcenje. Zvuk precizan, kao sa diska. Svirka precizna i jebitacna. Sven a mestu. Energija na bini. Svirali su gotovo sve svoje hitove “Beat the Bastards”, “Fuck the System”, “Sex & Violence”, “Punk’s not dead”… ma haos. Gitarista izgleda kao likovi iz italijanskih porno filmova osamdesetih – brkovi i kovrdzava crna kosa. Poliva gitaru samo tako. Basista sa dugim dredlocima koje verovatno moze i u martine da upashe koliki su. Bubnjar pocepao. Pevac se lupao povremeno mikrofonom po glavi. Masa je pravila sutke konstantno. Stvarno jedan od energicnijih nastupa. Puno pozitivne atmosfere. Posle njih otisli na Kud Idijote, oni nam zvucali ko klinci neki posle Exploiteda. Neuvezbano i raspadnuto.

Poslednji dan festivala bio je nakrcan ljudima kako to inace zna da bude. Prvo sto sam otisao da cujem je Consecration na cijih sam nekoliko nastupa vec bio i uvek se lepo proveo. Nazalost, em je bilo malo ljudi (jedva 20-tak) em je zvuk bio dosta losiji nego inace. Zapoceli su koncert veoma energicno, mislim da je prva bila moja omiljena “Aligator”. Na zalost u isto vreme je krenuo na Mainu i Pendulum koji sam zelo da cujem uzivo tako da sam pogledao samo prve dve pesme Consa. Pendulum je vec prasio kad smo stigli, upravo je isla ‘Voodoo People’ u njihovoj verziji koju je Prodigy izbacio 2005 na onom duplom disku sa remixima. Prvo sam se iznenadio kako je samo zvuk fantastican i kako ljudi prase da bi se posle razocarao kad su krenuli neko emo smecje da pevaju i muziku za ‘urbanu tv generaciju’. Bend kao bend izgledaju ko neki levi likovi koji su pokupljeni sa ulice, niko nije ni frontmen ni harizmatican. Pogledali 5 pesama pa natrag na Explosive tamo je pocinjao sjajni KOH iz Karlovca. To je bio jedan od najboljih koncerata tog dana na Exitu. Priznajem, bio sam skeptican kako ce to zvucati uzivo jer na EP izdanju zvuci veoma upeglano i ozbiljno. Momci su bogami pokazali kako su profi i kako to treba da zvuci. Pred jedva 15 ljudi na Explosive bini (jer su svi vec otisli dole na Faith No More) KOH je odsvirao jedan od fantasticnijih koncerata koji se dogodio na toj bini. Veoma dobri aranzmani i odlican zvuk (svaka cast njihovom toncu). Na zalost samo jedna pesma sa EPja i gomila novih koje zvuce mnogo kompleksnije i ozbiljnije. Svaka cast momcima. Otisli smo zajedno dole na Faith No More i stigli tacno na prvu pesmu. Nisam nikada io ljubitelj Mike Patona iako sam povremeno slusao Tomahawk i recimo stari Mr Bungle. FNM mi nikada nije legao bas zbog te optosti zvuka koji je isti kod svih tih bendova sa kraja osamdesetih do sredine devedesetih. Ako nista, bilo mi je zabavno gledajuci drogirane Fejte kako sviraju sami svoju tezgu. Paton je bio nadopan debelo te je u momentima skakao u masu, u momentima pevao “Ajde Jano” a pred kraj se cak popeo i na kran od kamere i to bogami posteno polomio kad je pao dole silazeci. Znao sam jedva 4 pesme a cuh kasnije i da su svirali neke pesme koje se retko cuju. Sve u svemu, zabavan koncert. Ponovo gore na Explosive gde su taman krenuli Cathedral. Ovo su mi svi zivi preporucivali kao neki doom bend koji lici na Black Sabbath. Na zalost, ja tu ni D od Doom nisam cuo a da jeftino pokusavaju da skinu neke Sabbath fore to jeste. Veoma los bend, onako retro do kraja. Cuh kasnije kako je gomila odusevljena ovim bendom, meni apsolutno nisu legli. Cak stavise, KOH ih je za 4 klase obrisao sa bine svojim nastupom pre 2 sata. Posle njih izlazi na binu jedan bend koji nisam uopste poznavao – The Way of Purity. Mogu da kazem da sam se prijatno iznenadio da posle 4 dana drkanja duplih pedala i drljanja jeftinih rifova i Iron Maiden skala izadje neko sa pravim mudima na ovaj stage. U pitanju je italijanski bend koji mi onako zanrovski vuce najvise na mesavinu bendova Brujerija i Meshuggah. Devojka sa povezom na licu vristi i urla bogami jace od nekih Napalma i Kanibala. Svaka joj cast. Pored nje tu su jos 3 lika u teroristickim odelima u maskama koji uskladjeno polivaju i cepaju rifove. Stravicno. Scenski nastup jebeno upecatljiv i ostar. Zao mi je samo sto nisam pazario nikakav CD ili bar majicu. Poslednji bend na Explosive bini bio je Tamerlan. Tamerlan je poreklom iz Uzbekistana ali zivi i radi u Beogradu od sredine devedesetih. E ono je bio ubedljivo koncert koji mi je bio fantastican i rame uz rame sa onom energijom Exploiteda. Tamerlan naravno ne svira ni priblizno slican zanr kao ovi maloprepomenuti, vec je to zanimljiva mesavine akusticne ambijentalne muzike, prozete droning klavijaturama i mracnim neofolk bubnjevima. Iako jedini akusticni bend na ovom stage-u ove godine, itekako su pokazali kako se svira a o scenskom nastupu da i ne govorimo. Sjajne maske, gotovo istovetne sa Japanskim NO Teatrom, pravile su od njih gotovo lutke na bini, svetlo je bilo fantasticno izrezirano. Majstoru svetla sve pohvale, zvuk takodje savrsen. Tamerlan je nastupio oko 30 minuta i predstavio jednu lepezu pesama sa svoja oba albuma. Mogu samo da kazem da ce se o ovom umetniku pricati i da ce biti veoma poznat. Zavrsio je koncert uz izlazak sunca. Svaka pohvala za nastup. Posle toga nista drugo nije bilo zanimljivo i cutke smo otisli kuci. Jos jedan Exit je prosao u ocekivanoj atmosferi, dosta piva, dobrog zezanja i bendova koji su zanimljivi. Cekamo da vidimo sta ce nam sledeci doneti..

fotografije preuzete sa www.flickr.com/photos/exitfestival/