Divlje seme

Film ''Divlje seme'' iz 1967. je mračna drama koja je otvorila neka večna pitanja o samom životu koji živimo i sistemu koji moramo da poštujemo ili ne moramo ali onda postajemo neprilagođene jedinke i kao takvi možemo postati nenamerno negativci jer što smo manje otporniji, to smo i opasniji.

Glavni lik ovog filma se zove Života. Njegovo ime ne samo da nije u skladu sa njegovim životnim stavom, već je aura imena sasvim suprotna njegovoj prirodi. On je seme zla i sejač smrti u selu u kome se celokupna životna drama ove priče odigrava. Interesanto je da je drugi glavni akter devojka koja se zove Nada. Ona zaista prividno Životi izgleda kao nada ali je zapravo takođe negativac. Tako dolazimo do zaključka da se autor namerno ironično poigrao kada je smišljao imena likovima. I sam život je apsurd i to je prirodno, pa je onda sa druge strane prirodno da se i čovek koji bez milosti ubija zove Života, a njegova ljubavnica Nada jer za njega nema ni nade, ni života.

Života ima divlji nagon. On je divlje seme tog sela i on želi da otavi trag ali na potpuno negativan i brutalan način. Njegova svest ne zna da razluči savesno, već kao kakva krvoločna zver uliva strah i reaguje na prvu loptu. To je neka vrsta njegove egzistencije gde sam sebe ne ume i ne želi da kontroliše. Svoje trenutne nagone ispoljava bez trunke tolerancije i milosti prema ljudima. Svestan jedino samo da je izgubio sve bitke i da mu još preostaje do konačne smrti da iskali sav bes koji je osećao nakon nemilih situacija divljeg života.

Taj odbegli robijaš Života koga glumi Ljuba Tadić dolazi u selo kome je živeo Obren koga je upoznao u zatvoru i sa njim delio ćeliju. U selo dolazi zbog Obrenove nemoralne žene Nade koju glumi Jelena Žigon. Obren je Životi svaki dan pričao o Nadi i on je zbog toga poželeo da se nađe na slobodi i konačno ugleda Nadu. Ona je bila njegova jedina sloboda. Svake noći mu je u zatvoru dolazila u san. I san mu se ostvario ali da li je taj san ispravan za njega, njemu nije važno. Bitno mu je jedino da bude sa njom i dolazi do sasvim pogrešne strastvene ljubavne avanture.

Života će se poveriti Nadi da je u zatvoru bio zbog ubistva žandara koga je ubio kada je ugledao kako mu oca bespotrebno muči. Života je dakle ugledao nepravdu i poharao u zločin. Bes je proradio u njemu i od tada za njega nije bilo spasa. Nepravda je urodila seme zla. Tu je začetak divljeg semena koje je preneto na Životu koji je do tada bio obično i normalno biće. Od tada on je prenosio divlje seme svuda gde bi egzistirao jer je od tada postao sticajem loših okolnosti negativac.

Kada je ubio žandara meštani sela u kome je živeo pre zatvora su ga odveli pred opštinu i tukli pred majkom. To ga je još više pogodilo i ulilo mu još veće nepoverenje u ljude, te prema njima više nije mogao da gaji nikakva osećanja, pa je tako izgubio i osećaj griže savesti kada ubija.

Kroz film se često može naići na reč Bog i to je cinizam koji ovim filmom dominira. Ključna scena je kada Života ulazi u crkvu i morbidnim glasom prošapuće: ''Došao sam da te pitam, ima li Boga?''. Kada ovo izgovora obraća se popu Nikoli koga ubrzo ubija zbog ljubomore jer je bio jedan od Nadinih ljubavnika.

Nada ga na kraju izdaje i meštani, gnevni na zločine koje je počinio u njihovom selu, mučki ubijaju Životu. Ni oni ne žele da se Života nađe u rukama zakona i ''pravde'', već sami preuzimaju stvar u svoje ruke. I oni iskaljuju svoje seme zla nad čovekom. Ma koliki on bio ubica, on je pre nego je iskalio svoj prvi bes, bio isto što i oni. I oni postaju ono što je on, nakon prvog počinjenog ubistva. Da li je tako divlje seme zatrlo svoj trag ili je seme zla samo nastavilo da se širi su samo neka od pitanja koji ovaj film postavlja.

Što se tiče tehničkih detalja, treba spomenuti da se u ovom filmu tek naslućuje kasniji egzibicionizam u montaži koji je prisutan u sledeća dva, ujedno i poslednja, filma Kokana Rakonjca: ''Pre istine'' iz 1968. i ''Zazidani'' iz 1969.

Scenario za dramu ''Divlje seme'' napisao je Živorad Lazić.

Kada se spominje ovaj film definitivno ne treba zaobići ni činjenicu da je svojevremeno objavljeno zvanično izdanje ovog ostvarenja na čijem je omotu bezobzirno prekršteno ime u ''Divlje senke'', što uopšte nije mala greška, već neoprostivo i ozbiljno skrnavljenje samog dela i autora. Zanimljivo je da niko od ''nadležnih'' nije to primetio, a najgore je što su i određeni novinari koji se navodno bave filmom nošalantno preuzimali naslov ''Divlje senke'' u svojim takozvanim esejima o Kokanu Rakonjcu, što znači da dostojno nisu ni pogledali njegov opus, a pisali su o njemu i glumili vrsne poznavaoce njegovog lika i dela. To ih dovodi u kategoriju totalnih diletanata. Izgleda da su pisali zbog toga što moraju ili radi reda ali to nikako ne opravdava njihove bezočne greške. Zbog svega toga određen broj ljubitelja filma je bio zbunjen. To ih je sve dovelo u nedoumicu, te je počelo da vlada mišljenje kako ovaj film ima dva naziva, što je apsolutni nonsens. Istina je jedna. Ovaj film ima samo jedan naziv, a to je ''Divlje seme''.

Ni posle toliko godina niko od kritičara nije napisao nešto o ovom presedanu i to izgleda zbog toga što nisu ni primetili grešku, što je veoma zabrinjavajuće, a ja, pošto pišem ozbiljan esej, savest mi nalaže da progovorim o bahatosti naše medijske strukture prema samom ostvarenju ''Divlje seme'' kada već niko nije i tako ispravim grešku koju su drugi napravili jer Kokan to u svakom pogledu zaslužuje kad se pravi ozbiljna analiza njegovog lika i dela.